U posljednje dve nedelje debljina ozonskog omotača na Arktiku bila je ispod debljine ozonskog omotača na Antarktiku, gde se nalazi ozonska rupa, izjavio je Markus Reks, šef odseka za atmosfersku fiziku na Institutu Alfred-Vegener.
„U zonama gde je debljina ozonskog omotača na maksimumu, gubitak je oko 90 odsto“, kazao je Reks.
Reč je o području koje je tri puta veće od Grenlanda. Sveukupno je gubitkom ozona zahvaćeno područje od 20 miliona kvadratnih kilometara ili 10 puta veće od površine Grenlanda. Prema Reksu, do toga je došlo zbog izuzetno jakog polarnog vrtloga ove zime i niskih temperatura u stratosferi, gde je smešten ozonski omotač.
„Trenutno su te vazdušne mase još uvek nakupljene iznad Arktika i zato se ljudi u Evropi ne moraju brinuti da će brže nego inače izgoreti na suncu. Moguće je da će te vaudušne mase u aprilu otplutati sa srednjeg Arktika prema Evropi“, pojasnio je naučnik.
Proizvodnja hlorofluorougljenika, skupa jedinjenja koji oštećuju ozonski omotač, zabranjena je pre nekoliko godina i bez te zabrane bi ozonski omotač bio u još gorem stanju.
Međutim, dodaje Reks, te tvari imaju veliko vreme zadržavanja.
Izgleda da se ozonska rupa iznad Antarktika, otkrivena 1985. Godine, posle čega je dogovoren Montrealski protokol i postepena zabrana hlorofluorougljenika, polako zatvara. Prošle godine bila je najmanja u proteklih 30 godina, prenosi hrvatski portal „Indeks“.
