Prvih nekoliko dana od uvođenja SOS linije, građani su se najčešće raspitivali o tome kako da se ponašaju tokom izolacije i gde mogu potražiti različite vrste pomoći, a starije, koji nemaju pomoć i podršku, zanimalo je kome za to mogu da se obrate na lokalnom nivou.
SOS linija puna strahova
Dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ navodi da se sada ljudi obično javljaju zbog straha od – oboljevanja, kontakta sa zdravstvenom službom, gubitka sredstava za život, socijalnog isključivanja, stavljanja u karantin zbog povezanosti s bolešću.
Tu su i predviđanje loših ishoda, bespomoćnost zbog nemogućnosti da se zaštite voljeni, poremećaji spavanja i koncentracije, tuga, napetost, agresivnost, povećana upotreba psihoaktivnih supstanci, sedativa, antisocijalno ponašanje i slično.
U sve većem broju javljaju se i ljudi sa hroničnim bolestima, žaleći se na tegobe i tražeći savete za terapije.
Intervencije zbog izolacije
Karličićka kaže za Sputnjik da su zbog psiholoških posledica izolacije imali čak i intervencije na prijemu.
„Naša urgentna služba i dalje radi 24 sata punim kapacitetom. Na prijemu smo imali ljude koji su ušli u dekompenzaciju svojih hroničnih bolesti ili imali prve psihotične epizode sa autodestruktivnim i agresivnim ponašanjem“, navodi Karličićka.
Ona dodaje da se uznemireni i potencijalno agresivni duševni pacijenti zbrinjavaju po posebnim procedurama, kako bi se svi zaštitili od potencijalne zaraze.
Saveti umanjuju anksioznost
Karličićka ističe da one koji se jave na SOS broj, stručnjaci prvo informišu o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, a potom im, nakon procene ličnosti, daju savete kako da u toku njenog trajanja postupaju i ističe da to značajno umanjuje anksioznost.
Osnovni savet za umanjivanje straha je temeljno i pouzdano informisanje preko zvaničnih izvora – Ministarstva zdravlja, Svetske zdravstvene organizacije, Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Stručnjaci smatraju da informisanje o trenutnoj situaciji treba da se svede na najviše dva puta dnevno i preporučuju izbegavanje društvenih mreža, jer smatraju da se na njima često plasiraju informacije od izvora koji nisu relevantni.
Promena navika – ključna
Eksperti obično savetuju ljude i o tome kako da organizuju svoje vreme i kako da se odviknu od prethodnog načina života, tako što će zadovoljstva tražiti u drugim aktivnostima.
„Mogu da strukturišu vreme tako što gledaju filmove, čitaju knjige, kuvaju, igraju društvene igre i slično. Dakle, treba da praktikuju konstruktivne aktivnosti uz kojevreme prolazi na kvalitetan način“, ističe Karličićka.
Eksperti putem SOS linije preporučuju i često kontaktiranje porodice i prijatelja telefonom, zdravu ishranu, redovno spavanje i vežbanje, izbegavanje cigara, alkohola, psihoaktivnih supstanci i sedativa, održavanje lične higijene i praćenje preporuka nadležnih.
