Ruski eksperti ističu da postoje situacije u kojima nas i emocije i zdrav razum mogu prevariti, pa panika služi kao svojevrsno upozorenje.
Kako oni objašnjavaju, ljudi uvek polaze od sebe, govoreći da su na primer bili u podzemnoj železnici i da se nisu zarazili, što znači da sve to verovatno nije tako opasno. Takva logika nema smisla, ističu eksperti, jer nam lično iskustvo ne pomaže, ako na osnovu toga zaključimo da su bezbedna putovanja avionom ili kontakt sa zaraženim.
Veća korist od panika nego od zdravog razuma
„Činjenica da ne znamo mnogo toga o novom virusu, niti kako će se on ponašati unosi dodatnu nesigurnost i strah, što povećava paniku“, rekla je Natalija Moskovskina, psiholog za vanredna stanja.
Ona dodaje da upravo panika može naterati ljude da budu odgovorniji čak i u trenucima kada im lično iskustvo i zdrav razum govore drugačije.
Zbog toga eksperti upozoravaju da zdrav smisao ne radi u slučajevima gde je uzorak i broj situacija mali i gde treba doneti važno rešenje, te da upravo tada emocije dolaze u pomoć. Tada se zapitamo šta je važnije od odluke da se ne razbolimo i eventualno umremo. Da li je to koncert, putovanje ili plata?
Emocije u doba korone
Emocije su most između stvarnosti i ponašanja i često na osnovu njih donosimo odluku.
Eksperti objašnjavaju kakve se emocije i modeli ponašanja razvijaju kod ljudi u situaciji kada postoji svest o tome da je pandemiju izazvao korona virus i da je karantin jedna od mera.
Prvi model ponašanja - prisustvo panike. Deo ljudi razmišlja o tome da se virus širi, da je uveden karantin i da neće moći da izađu iz kuće što ih dovodi u panično stanje i obično nastoje da obezbede zalihe.
Drugi način je da ljudi negiraju ozbiljnost situacije. Korona virus, karantin-pa šta, moguće da je opasno, ali sudeći po njihovom ponašanju ništa se ne događa, nema straha, svi se ponašaju kao i obično, samo su se promenile teme razgovora.
„Društvo se deli na dve celine. Jedan deo je uveren da je zdravi, da neće oboleti i da će izdržati sve. Takvi ljudi nastavljaju da žive normalno. Idu na posao, a samouverenost im pomaže da izdrže. A drugi deo, koji je manji od polovine je veoma zabrinuta. Po pravilu to su roditelji sa malom decom kod kojih je panika prilično prisutna“, rekla je Moskovskina.
Roditelji su obično ranije svesni postojećih pretnji, jer imaju veću odgovornost, podseća ekspert i zato panika može biti koristan faktor koji će i prvu grupu ljudi podstaknuti na odgovornost i razmišljanje.
I treći način reagovanja je kada se kod osoba javlja strah. Oni registruju da ljudi razgovaraju sa strahom i kupuju zalihe, što je signal da zaista postoji opasnost. Ljudi počinju da se boje i reaguju pripremajući zalihe.
Zašto panika ipak izostaje
Izostanak panike kod jednog dela populacije je logična reakcija, upozoravaju eksperti.
Već dugo se svet nalazi u strahu od svinjskog gripa, ptičijeg gripa, side, moždanog udara, palminog ulja, raspada zemlje. Ljude konstantno plaše, a događaji to ne potvrđuju, pa poverenje opada. Postavlja se pitanje, kako zaista odlučiti šta je bitno, a šta ne? Pri tom dobar deo krivice se pripisuje medijima, koji stalno „pumpaju“ vesti pompeznim naslovima i kod ljudi stvaraju dodatno nepoverenje.
Ovakvo „globalno nepoverenje“ u opasnosti sa kojima se suočavamo, dovodi do toga da se ljudi oslanjaju na zdrav razum i lično iskustvo, što može biti zamka.
Pročitajte još:
