I dok su Amerikanci iz Italije izneli testove, isti takvi testovi zajedno sa tonama pomoći u medicinskim sredstvima i opremi i sa timovima lekara, stigli su sa Kube i iz Kine i Rusije koje se, kako se pokazalo, uspešno nose sa virusom koji je ovladao svetom.
Kina, Rusija, Kuba pomažu, Amerikanci odnose testove
Zašto su, mimo očekivanja posebno na Zapadu, rezulati borbe sa koronavirusom u Kini, Rusiji, bili daleko bolji nego u Italiji i drugim zemljama Zapadne Evrope i Amerike, na čijim poznatim klinikama ljudi sa raznih strana, koji to sebi mogu da prište, obično traže spas.
„Sigurno da je to rezultat činjenice da su zdravstveni sistemi različiti i da je sistem funkcionisanja drugačiji. Dobar spoj stručnih mera sa centralizovanom organizacijom od strane države u primeni protivepidemijskih mera je nešto što objašnjava neuporedivo manju brzinu širenje epidemije“, kaže za Sputnjik nekadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović koja sada vodi ministarstvo zaduženo za populacionu politiku.
Ona je ovih dana imala priliku da razmeni iskustva sa kineskim lekarima koji su došli da pomognu Srbiji u borbi protiv koronavirusa. Nema dilemu da bivše zemlje socijalizma, kao i socijalistička Kina, za razliku od Zapada, imaju dobar nivo preventivne zdravstvene zaštite i institucije koje se time bave. To se, kao i u našem slučaju, ogleda u širokoj mreži domova zdravlja kao primarne zdravstvene zaštite građana, ali i postojanju institucija za javno zdravlje koje se ne bave samo lečenjem.
Ko upravlja – država ili bolnica
Đukić Dejanović, međutim, napominje da u suočavanju sa koronavirusom kao novom pojavom niko u svetu nije imao iskustva i da su dobri stručnjaci i dobra organizacija struke doprineli dobrom ishodu u Kini i Rusiji.
„Taj centralizovani uticaj, mere države tamo gde se poštuju pogotovo gde su građani disciplinovani, daju željene rezultate. Dakle, stručni timovi su radili u zdravstvenim ustanovama, a nadzor su obavljali centralizovano, stručnjaci sa predstavnicima države i to je dalo dobar rezultat“, precizira sagovornica Sputnjika.
Za razliku od ovako organizovanih zdravstvenih sistema, kod onih na zapadu, pa i u Italiji, centralna zdravstvena ustanova je bolnica, napominje ona.
„Odnos prema pojedincu, individualizacija različitih tretmana je tamo na visokom nivou. Međutim, za masovna razboljevanja, epidemije, neuporedivo je bitnije imati mrežu zdravstvenih subjekata i instituacija koje će pokrivati gradove, opštine, regije, koje će imati generalizovane opšte mere i to je sada, takođe, došlo do izražaja“, zaključuje nekadašnja ministarska zdravlja.
To potvrđuje i doktorka Vesna Marinković Mičić, dobar poznavalac kineskog zdravstvenog sistema, koja je među prvima još pre gotovo četiri decenije iz Kine donela primenu akupunkture u našu zemlju.
„Stvar je u striktnom, strogom primenjivanju principa lečenja. Na zapadu imamo suviše slobode. Kada je u pitanju kineska medicina i slični zdravstveni sistemu zna se ko tu kosi, a ko vodu nosi i ne može svako da odlučuje. Znači zna se hijerarhija u svemu, a u medicini je neophodna hijerarhija“, kaže ona za Sputnjik.
Jedna od važnih stvari je, kako dodaje, i njihova velika i potpuna predanost poslu i znanje koje imaju, koje uz disciplinovanu primenu onoga što se odluči daje rezultat.
Falinke liberalnog poretka
Za sociologa Slobodana Reljića, u sitauciji kada je, kako kaže, EU u raspadu, nije neočekivano to što su u pomoć Italiji priskočile Kina, Rusija Kuba.
Od perjanice liberalnog sistema, SAD, gde je sve na prodaju i novac jedina mera stvari, drugo se, osim odnošenja testova iz Italije, nije ni moglo očekivati.
„Osnovna stvar jeste što država na zapadu služi da bi se grupa ljudi bogatila, a na svemu što je potrebno za narod se štedi. Ovo što se sada dešava jeste jedna vrsta pokazivanja kraja tog liberalnog sistema“, smatra ovaj sociolog.
Reljić dodaje da nije slučajno to što je u nekadašnjim socijalističkim državama mnogo manji broj ne samo obolelih, nego i žrtava od koronavirusa. To su države u kojima se u dovoljnoj meri zadržala disciplina, poštovanje hijerarhije i donetih odluka. Uz to, u tim državama su, kako kaže, naučeni da je kolektivni interes, interes zajednice, u osnovi važniji od pojedinačnog.
Takva kolektivistička društva, što po dugoj tradiciji, što po mentalitetu su i ona u Japanu i Južnoj Koreji gde se, takođe, dobro nose sa koronavirusom. O tome, ističe on, slikovito govore rezultati jednog sociološkog istraživanja gde deca u vrtiću u Americi rečenicu uvek počinju sa JA ću, a mali Japanci sa MI ćemo.
Profeor sociologije na Pedagoškom fakultetu zato pojavu koronavirusa vidi kao možda jedan od najvažnijih događaja koji će uticati na urušavanje liberalnog sistema o čijim „ vrednostima“ najbolje govori podatak da je usred pandemije, iz Amerike u Evropu jedino stigao kontigent vojnika za vežbu „Odbrana Evrope 2020“.
Evropu, naravno, treba da odbrane od mrskog ruskog neprijatelja koji tu istu Evropu „napada“ timovima lekara i medicinskom pomoći za borbu protiv koronavirusa.
