Zbog neprestane žurbe smo slepi za ono što se događa u datom trenutku, pa ne čudi što je pojam „života u trenutku“ postao popularna krilatica. Je li, onda, ikako moguće napustiti pojam vremena?
Gubitak osećaja za vreme predstavlja i gubitak sebe
Sve i da se nalazimo negde gde nemamo pristup satu, naše telo radi na osnovi 24-satnog cirkadijalnog ritma, koji određuju kazaljke unutar naših molekula. Kada se te kazaljke nekako poremete, nastaju problemi.
Holly Andersen iz Kanade proučava filozofiju i metafiziku. Ona upozorava da gubitak osećaja za vreme predstavlja i gubitak sebe, ističući da je nemoguće svesno doživeti svet oko sebe bez koncepta vremena i njegove prolaznosti. Uzmite u razmatranje lični identitet, koji se gradi vremenom i arhivira u obliku sećanja. Andersen poručuje da su sećanja ono što nas čini dok vreme teče, a da s gubitkom vremena postajemo netko drugi, prenosi portal Kliks.
Da postoji samo sadašnjost, ne bismo se nikada mogli pripremiti za budućnost. Vreme igra važnu ulogu i u nizu mentalnih i društvenih obrazaca. Zato znamo da ne bismo trebali predugo u nekoga gledati, jer to u jednom trenutku prelazi u piljenje i stvara neugodnost. Vreme je svojstveni deo našeg biološkog sklopa, spoznavanja sveta koji nas okružuje, ali i društvenih sistema. Postoji li ipak način da ne budemo baš toliko opsednuti prolaskom vremena?
Vreme je pravi tiranin
Veruje se da su Sumerani prvi beležili vreme, podelivši dan u 12 jedinica, dok su za njegovo merenje koristili vodene satove. Kasnije su Egipćani merili vreme pomoću monolitnih struktura obeliska, takođe podelivši dan u 12 jedinica. Dužina tih jedinica se menjala s prolaskom godišnjih doba, pa su bili u stanju prilagoditi svoje potrebe poljoprivrednom kalendaru. Zahvaljujući njihovim dostignućima, napredovalo se u ovom pogledu, pa su kasnije osmišljeni sunčani sat, sat sa svećom i mehanički sat s klatnom. Do 17. veka već je bilo moguće precizno odrediti vreme, s oko 10 minuta odstupanja.
Danas možemo precizno odrediti koliko je sati zahvaljujući atomskim satovima, koji neće odstupiti ni za jednu sekundu u narednih 15 milijardi godina. Finansijska tržišta, globalni pozicijski sistem (GPS) i komunikacijske mreže počivaju na radu ovih satova.
Vreme počinje upravljati ljudima tek tokom industrijske revolucije, kako bi se organizirale velike skupine ljudi, isporuka sirovina i izvoz robe, između ostalog. Uskoro su se radnici podredili rasporedu koji im je nadređeni odredio, a novčana kompenzacija se počela meriti na osnovi učinka u danom vremenskom roku. Otuda izraz da je vreme novac.
Uništavaju li nas satovi?
Primoravanje našeg tela, koje je prilagođeno na ciklus dan-noć, da se pridržava apstraktnog pojma kao što je vreme može uzrokovati razne probleme. Tako osobe koje rade u smenama pate od niza psihofizičkih zdravstvenih poteškoća. Postoje i dokazi da letnje računanje vremena, kada se sat pomiče napred, remeti naš unutarnji biološki sat, što izaziva manjak sna, pad koncentracije, smanjenje životnog veka i kognitivne probleme.
Istoričar David Gange s engleskog Univerziteta u Birminghamu, proveo je godinu dana ploveći Atlantskim okeanom. Koristio je sat samo onda kada se trebao naći s nekim. On je primetio da se telo brzo prilagodi prirodnim obrascima, pa je s velikom lakoćom pratio vreme tokom dana. Izazov za njega je kasnije predstavljalo ponovno prilagođavanje satu.
Razvojem savremene tehnologije, došli smo u stanje da se nikada „ne gasimo“. Internet i aplikacije na mobitelima nas stimulišu obaveštenjima i podsetnicima 24/7. Imejlovi nam pristižu u svako doba dana i noći. Vreme koje diktira sat dobija sve nametljiviji oblik. Kako se osloboditi tiranije vremena?
Slušaj sebe, a ne opomene sata
Radite stvari prema svom osećaju. Na primer, spavajte i šetajte dokle vam prija. Time ćete uspeti, u neku ruku, vratiti prirodan ritam svog tela. Nije potrebno svakodnevno meditirati deset sati. Dovoljno je da se 20 minuta u danu skroz prepustite trenutku, lišeni opterećenja, pa da primetite koliko vam taj pristup odgovara.
Prilagođavanje našem cirkadijalnom ritmu može biti od velike koristi za zdravlje. Ključ je još u tome i da povučemo granice između vremena koje je posvećeno poslu i onog koje je privatno, rezervirano samo za nas. Društvo koje ne daje prednost poslu, već dobrobiti svojih pripadnika i planeta na kojem obitavamo naučilo bi vrednovati vreme na sasvim drugačiji način.
Čak i danas postoje društva koja se ne pridržavaju strogo vremena koje diktiraju satovi. Etiopljani se, na primer, vode prema izlazećem Suncu. Svakako nemaju svi ljudi na svetu isti ritam života, pa tako oni na Islandu funkcioniraju drugačije od stanovnika Supsaharske Afrike.
Pročitajte još:
- Prvi kontakt? U svemiru se čuju signali poput otkucaja časovnika – naučnici nemaju objašnjenje
- Ovi evropski narodi, zahvaljujući dobroj tradiciji, žive mnogo bolje i duže nego mi
