Za „Novosti“, iz profesorove ekipe pojašnjavaju domete ovog spektakularnog istraživanja.
„Suština je da se uradi što više testiranja, i to što pre, da bi, što je pre moguće, obolele osobe dobile tretman - ističe za "Novosti“ profesorov saradnik Janis Rusel.
Podaci objavljeni u „Internacionalnoj reviji za antimikrobiološke agense“ pokazuju da je broj zaraženih posle šest dana tretmana antimalarijskim lekom hidroksihlorokin značajno opao, a da je u kombinaciji sa antibiotikom azitromicinom, prema prikazanoj grafici, nestao.
Tabela pokazuje da je već petog dana, broj izlečenih kombinovanom metodom stoprocentan.
Istraživanje je započeto sa 36 pacijenta i trajalo je do 16. marta. Jedan deo su bili kontrolisani pacijenti, drugi su dobijali samo lek „plakenil" koji sadrži hidroksihlorokin, a u trećoj kombinaciji šest pacijenata je dobijalo oba tretmana.
Za one koji nisu dobijali lek protiv malarije, obolelo je posle šest dana i dalje bilo 90 odsto pacijenata, za one sa tretmanom „plakenilom“ procenat je spao na svega 25 odosto, dok je izlečeno svih šest pacijenata koji su dobili oba leka.
Janis Rusel naglašava da se taj tretman u ove dve zemlje koristi već nekoliko nedelja i da svet polako počinje da shvata interes njegovog korišćenja.
Istovremeno, opovrgava glasine da ovog leka, navodno, nema dovoljno u svetu.
„Lek postoji odavno, izdato je izuzetno mnogo recepata, svi ljudi koji žive u zonama gde vlada malarija su ga koristili. Uopšte nije redak. Uz to, postoje i generičke verzije. Nijedna firma ne drži prava na njega. Svaka farmaceutska laboratorija ima kompetencije da ga proizvodi. Postoje velike kompanije koje su već predložile da ga daju različitim vladama u svetu. Distribucija treba da se organizuje, ali to nije izazov. Uz to je i dosta jeftin”, ističe saradnik ekipe profesora Raulta.
A na pitanje da li to znači da sada ne bi trebalo imati preveliki strah od virusa, jer lek postoji, odgovara:
„Treba imati inteligentnu strategiju borbe protiv ove bolesti i tako ćemo uspeti da je pobedimo“.
Za lek protiv malarije - „hlorokin“, za koji postoje indicije da u kombinaciji sa antibioticima može da bude efikasan u lečenju Kovid-19, najverovatnije će, kako saznaju „Novosti“, biti zatražen interventni uvoz. Ovaj lek nije registrovan u Srbiji, ali jeste u EU i ima odobrenje za promet i američke FDA, Agencije za bezbednost hrane i lekova.
