Opevao je Slavko Novaka Đokovića, oca Gojka Perovića, šestogodišnju Unu, koja je svojim rečima očarala i mitropolita Amfilohija, (što možete čuti u intervjuu koji je mitropolit Amfilohije dao za Sputnjik) opevao i gradove i plemena Crne Gore, čiji su građani pokazali da više nemaju straha da iskažu svoje mišljenje.
Jednu pesmu posvetio je i Milivoju Brdži Brkoviću, momku koji je u januaru bio uhapšen sa još nekolicinom građana jer je branio „trobojku“ na Zlatici u Podgorici, iako nije učestvovao ni u kakvom sukobu sa policijom. Tada je samo snimao video uživo i narodu pokazao kako se ponašaju Podgoričani, a kako crnogorska policija. Tako je postao jedan od mnogobrojnih simbola dostojanstvenih protesta. Nedavno je ponovo uhapšen bez naloga o privođenju, na privatnom slavlju, a naknadno je od tužioca čuo da ga terete za „širenje panike“ zbog posta na Fejsbuku o koronavirusu. Određen mu je pritvor u trajanju od 30 dana. Tada je i nastala ova pesma. On je ipak 18. marta pušten na slobodu. Mnogi u Crnoj Gori, od političkih partija do NVO organizacija, osudili su hapšenje ovog momka, i taj čin ocenili kao vid represije nad stanovništvom i pokušaj uterivanja straha, kako bi se smanjio broj ljudi koji su učestvovali u litijama sve do uvođenja zabrane okupljanja zbog koronavirusa.
Slavko Perošević je inače i bivši sportista, karatista i majstor džiju-džicua, vlasnik crnog pojasa, koji je živeo u Francuskoj, koji ima preko 200 objavljenih epskih i lirskih pesama, a samo za vreme trajanja litija, kako kaže, napisao je četrdesetak.
Samo na Sputnjiku imaćete priliku da poslušate neke od tih pesama, kao i ceo intervju sa ovim veoma zanimljivim čovekom koji nas je dočekao u svom rodnom Šavniku.
