„To su vrlo jeftini lekovi, ali se ne proizvode u Srbiji. Teoretski bismo mogli to da uradimo, ali za pokretanje proizvodnje ipak je potrebno vreme, a mi nemamo dovoljno vremena. Na ovo se niko nije mogao pripremiti, ali mislim da država ipak reaguje promptno. Mislim da je za sada, dok kupujemo vreme kako bi broj obolelih bio na zaravnjenom platou, poštovanje vladinih mera jedino primenjivo“, smatra profesorka Milica Prostran, nekadašnja direktorka Instituta za farmakologiju beogradskog Medicinskog fakulteta.
U Vuhanu se proizvodi spasonosni lek
U Srbiji, hidroksihlorokin nalazi se na takozvanoj „D“ listi lekova, lekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Srbiji, ali su neophodni u dijagnostici i terapiji.
Srbija bi mogla da bude suočena sa problemima oko nabavke ovog leka, s obzirom da je uvoz medicinskih sredstava iz EU otežan. S druge strane, postoji i dobra vest – barem tri od deset najvećih proizvođača hidroksihlorokina u svetu su kineske kompanije. Jedna od njih je iz Vuhana, epicentra epidemije koronavirusa. Ako imamo u vidu da Kina šalje širokogrudu pomoć Srbiji, možemo da se nadamo da će nam poslati i hidroksihlorokin.
Da je vreme zaista neprijatelj u borbi protiv koronavirusa pokazuje i procedura za osvajanje proizvodnje novog leka, koja nije nimalo jednostavna.
Ona je definisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima i Pravilnikom o uslovima za proizvodnju lekova, kao i drugim podzakonskim aktima, kojima je regulisan ceo proces proizvodnje, od nabavke i proizvodnje aktivne supstance, nabavke polaznih materijala, procesa proizvodnje, kontrole kvaliteta, puštanja u promet, skladištenja i distribucije lekova.
Što se azitromicina tiče, tog antibiotika ima i proizvodi se u Srbiji – on je, prema rečima profesorke Prostran, antibiotik širokog spektra – skoro jednak antibakterijskom spektru penicilina i koristi se u lečenju pacijenata koji su alergični na penicilin.
Kada se govori o uvozu hidroksihlorokina, nailazimo na prepreku zatvorenosti evropskih granica za izvoz. Međutim, tu postoji jedna dobra vest – među deset kompanija, najvećih proizvođača ovog leka, najmanje tri su kineske. Jedino je pitanje kolike količine leka one mogu da proizvedu i hoće li ga biti dovoljno za obolele u Srbiji.
Odmeriti odnos koristi i odnos rizika
Mnogi lekovi, dodaje ona, pa i hidroksihlorokin, koji se prema zvaničnim indikacijama koristi za lečenje malarije, mogu da se koriste i za takozvane neodobrene indikacije. Tako se hlorokin, hidroksihlorokinov parnjak u lečenju malarije, eksperimentalno može koristiti za popravljanje bubrežne funkcije u hemijskom oštećenju bubrega.
„Pretpostavljam da u situacijama kada imate epidemiju pandemijskih razmera, posežete za lekovima koji nemaju odobrenu indikaciju, odobreno antivirusno dejstvo. Kakav je mehanizam delovanja ovog leka na virus, niko ne zna. Međutim, primena tih lekova nije potpuno bezazlena. Ti lekovi imaju ozbiljna neželjena dejstva – kardiovaskularna, mogu dovesti do depresije funkcije miokarda, mogu izazvati promene na očima i tako dalje. Dakle, profil neželjenih dejstava nije baš prihvatljiv. Međutim, u svakoj situaciji, odmeravamo odnos koristi i odnos rizika“, poentira profesorka Prostran.
Ko će odobriti kombinaciju lekova
S obzirom da se hidroksihlorokin nalazi na „D“ listi, moguće ga je uvesti iz inistranstva u hitnim situacijama, međutim, ko treba da odluči da se ovaj lek koristi u kombinaciji sa azitromicinom, stvarno ne znam, dodaje ona.
„Lekari koji leče pacijente poštuju određene algoritme lečenja i, suštinski, bez odluke stručnog tela, ministarstva, nemoguće je primeniti tu kombinaciju lekova“, zaključuje ona na kraju razgovora.
U uslovima kada sve medicinske ustanove na svetu vode grčevitu bitku sa epidemijom koronavirusa, lek koji je poznat duže od pola veka i koji je do sada služio za lečenje malarije, ali nekih drugih oboljenja, kao što su artritis ili lupus, hidroksihlorokin, pokazao se delotvornim u lečenju pacijenata obolelih od KOVID-19.
Njega su testirali, prvo kineski lekari u laboratorijskim uslovima, a potom i francuski u kliničkim. Hidroksihlorokin, u kombinaciji sa antibiotikom azitromicinom izlečio je 100 odsto obolelih od koronavirusa, a američka Agencija za hranu i lekove (FED) odobrila ga je za lečenje ove bolesti.
