Ova odluka, o nezabeleženom usijavanju evro-kovnica novca, kakvo je izostalo 2008. godine u vreme izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, doneta je u noći između srede i četvrtka u Frankfurtu, na vanrednoj sednici Upravnog odbora ECB, piše „Politika“.
Dramatični iskorak ECB u jeku „društveno-ekonomskog korona cunamija” (ocena italijanskog premijera Đuzepa Kontea) u njenom sadašnjem globalnom žarištu – Evropi, iznuđen je.
Ovaj korak ECB usledio je, kako se napominje, posle serije izjava njenih vodećih zvaničnika prošle i ove sedmice, potonjeg urušavanja italijanske berze, najnovije odluke Rima da karantin na Apeninskom poluostrvu produži i posle 3. aprila, kao i javnog pritiska Pariza u sredu posle podne da ECB „smesta i odlučno” preduzme šta god treba da se zaustavi berzanska „klanica” evropskih hartija od vrednosti.
List podseća i na izjavu nove predsednice ECB Kristin Lagard da „vanredna vremena zahtevaju vanredne akcije”, ukazujući da je radikalno je promenila mišljenje u odnosu na izjavu od prošlog četvrtka kada je jednom svojom primedbom izazvala najveći pad akcija u istoriji berze u Milanu, inače inicijalnom žarištu koronavirusa u Evropi.
Iza objave Lagardove da će ECB sada i akciono braniti evro „po svaku cenu”, Banka iz Frankfurta objavila je Pandemijski vanredni program kupovine obveznica težak 750 milijardi evra, i to ne samo do kraja 2020, već „dokle god traje rizik od korone”.
Sa prošlonedeljnom odlukom ECB o dodatnoj „korona” kupovini obveznica (120 milijardi evra), i tekućom mesečnom akcijom slične prirode (20 milijardi evra), ECB će u sledećih devet meseci uložiti više od hiljadu milijardi evra u kupovinu akcija, najbržim tempom u svojoj istoriji, ocenjuje londonski „Fajnenšel tajms”.
Kakve će posledice imati novonajavaljena poplava evra po finansije i inflaciju evrozone i EU, nakon krize, u ovom momentu je neizvesno.
Pročitajte još:
