Prema njenim rečima, jedan faktor je proces evolucije virusa.
„Znamo da kod novog domaćina (a čovek je za virus novi domaćin) virus slabi. Posmatrali smo ga i na drugim virusima, uključujući koronaviruse. Virus šišmiša ušao je u čoveka, prelaz sa čoveka na čoveka praćen je mutacijama virusa, i on, po pravilu, slabi. Odvija se koevolucija kako bi manje-više mogao da koegzistira sa čovekom. Ovaj virus se sada prilagođava nama. Ne zna se koliko će to trajati“, ispričala je Baranova.
Drugi faktor je sticanje imuniteta kod čoveka, odnosno proces prirodne vakcinacije, dodala je ona.
Karantin neće trajati večno
Karantin zbog novog tipa koronavirusne infekcije u svetu neće trajati „godinama i decenijama“, iako trenutna epidemiološka situacija može ostati na snazi šest meseci, smatra profesor na Katedri za mikrobiologiju Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu Aleksej Potehin.
„Virus SARS-CoV-2, nažalost, je zarazniji od gripa, ali je manje zarazan od zauški ili rubeola, a da ne spominjemo morbile. Važno je naglasiti da koronavirus uopšte ne liči na virus gripa, pa stoga neće držati čovečanstvo u karantinu godinama i decenijama“, istakao je Potehin.
Prema njegovim rečima, budući da koronavirusi nemaju veliku varijabilnost, koja je svojstvena virusima gripa, simptomi KOVID-19 će se postepeno ublažavati. Kao rezultat toga, novi koronavirus „postepeno će postati deo virusnog pejzaža, mnogi će ga preležati, a čovečanstvo će početi da se vraća u normalan život“, objasnio je profesor.
„Međutim, prema mojoj proceni, trenutna epidemija mogla bi da se produži oko pola godine“, dodao je naučnik.
Potehin navodi da će zdrave odrasle osobe verovatno preboleti infekciju „na nogama“, a u bolnice će dospeti nekolicina kojima je život ugoržen.
„Sve u svemu, situacija nije gora od gripa, čija je jedna od najneugodnijih i najopasnijih komplikacija upala pluća. Sudeći prema trenutnoj statistici, ljudi u grupi visokog rizika su stariji od 75 (u zemljama sa nižim životnim standardom – stariji od 70), a posebno sa nekim pratećim bolestima“, zaključio je stručnjak.
Pandemija koronavirusa
Kineske vlasti su 31. decembra obavestile Svetsku zdravstvenu organizaciju o epidemiji nepoznate upale pluća u gradu Vuhan u centralnom delu zemlje. Kineski stručnjaci utvrdili su 7. januara uzročnika bolesti — to je koronavirus 2019-nCoV (2019-nCoV), koji je kasnije dobio zvaničan naziv KOVID-19.
Svetska zdravstvena organizacija 11. marta proglasila je epidemiju novog koronavirusa za pandemiju. Prvi slučajevi zaraze ovim koronavirusom zabeleženi su krajem 2019. u Kini. Prema najnovijim podacima u više od 150 zemalja sveta zaraženo je više od 219 hiljada ljudi, više od 85 hiljada se oporavilo, a skoro devet hiljada je umrlo.
Pratite na Sputnjiku najnovije informacije o pandemiji koronavirusa KOVID-19.
Pročitajte još:
