Ako Amerikanci budu ovde, potrošiće nekoliko dolara, a mi ćemo na tome zaraditi. Tako da je sa te tačke gledišta u redu, ali sa vojne je besmisleno, rekao je Leh Valensa za RIA Novosti.
Može li Poljska, ako to bude neophodno, zamoliti američke vojnike da napuste zemlju?
Sada ne možemo to uraditi jer nismo u dobrim odnosima sa Rusijom, ali ako se odnosi poboljšaju, neće biti potrebno da Amerikanci budu u zemlji.
Ako Amerikanci ne žele da odu, Poljaci ih mogu isterati. Ali Amerikancu mogu odbiti da napuste zemlju.
Mi ih možemo prognati. Poljaci ih mogu isterati iz zemlje.
Da li su odnosi dve zemlje dotakli dno, i mogu li se popraviti?
Poljska filozofija je takva da najjači daju predloge i preduzimaju inicijativu. Jer ko će slušati onoga ko je slabiji? Ovog puta Rusija je mnogo jača od Poljske, pa bi Rusija trebalo da predloži. Ovi predlozi nisu komplikovani. Moramo da raščistimo prošlost i izgradimo bolju budućnost. Stoga verujem da će pre ili kasnije ovaj gigant — Rusija, imati neke predloge i da ćemo regulisati poljsko-ruske odnose.
Šta bi predsednici Duda i Putin trebalo prvo da urade da bi započeli proces poboljšanja odnosa?
Za početak treba rešiti pitanja koja se tiču prošlih vremena. Potrebno je oformiti grupu za rešavanja problema iz prošlosti. A pod prošlošću se podrazumeva i oslobađanje Poljske, za šta treba da smo zahvalni. A istovremeno su nam nametali komunizam, koji mi nismo hteli. Dok to ne rešimo, uvek će postojati nerazumevanje jer su se činjenice pomešale. Zbog tog ni nema poštovanja prema onome što se treba poštovati. Sve dok to ne uradimo, svađaćemo se jedni sa drugima, kao što to sada radimo.
Rođen sam za prepreke – došao bih 9. maja
Devetog maja će se proslaviti 75. godišnjica Dana pobede. Ako vas pozovu da posetite Moskvu tih dana, da li će postojati neke prepreke za to, političke ili neke druge?
Rođen sam za prepreke i njihovo prevazilaženje. I zato ću savladati sve prepreke, ako budem pozvan, i doći ću da prisustvujem i odam počast ovom važnom datumu, ogromnim žrtvama i Pobedi.
Zašto predsednik Tramp, predsednik Makron i kancelarka Merkel smatraju da je moguće i korisno sastajati se sa predsednikom Putinom, dok predsednik Duda to nije pokušao nijednom?
Populisti i demagozi su preuzeli reč, oslabili mudru politiku koja se vodila ranije, i oslanjaju se na to. Budući da su ranije sprovedene reforme bile teške, postoji određeni broj „žrtava“. I oni se fokusiraju na te žrtve, nezadovoljne ljude. A možda je nezadovoljnih mnogo jer smo sve „pomerili“, svaka sfera je promenjena, a ljudi ne vole promene.
Kada su prethodni sistem i saradnja prestali da postoje, počela je nova epoha. To više nije mala država jer su tehnologije prevelike i ne uklapaju se u male zemlje. Stoga moramo izgraditi nešto više. Nakon što je prošla filozofija upravljanja državom prestala da postoji, pojavila se epoha izgradnje inteligencije, informacje i globalizacije.
Trka pacova se mora završiti
Kakva je struktura nove filozofije?
Ona nema ni programa, ni strukture. Toliko je različita da zahteva drugačiju organizaciju drugih struktura. I ovđe je Rusija veoma potrebna. A ona ne učestvuje u ovoj velikoj diskusiji. Na koji način treba da organizujemo odnose između zemalja, i kako treba globalno da budemo uređeni. I zato je potrebno što pre promeniti odnose kako bi Rusija više učestvovala u našoj novoj izgradnji. Svaka država ima svoj fundament. Nemoguće je izgraditi nešto veliko uz takve podele.
Prvo pitanje je šta je temelj nove izgradnje. Drugo pitanje je kakav je ekonomski sistem. Komunizam odbacujemo zato što se nije opravdao nigde u svetu. Ali ni kapitalizm ne odgovara. Kapitalizam se zasnivao na tome da su se države takmičile ko više zarađuje i ko će koga prevariti. Neko je to nazvao trkom pacova. Između država odvijala se trka pacova. Kada završimo sa trkom pacova, jer stvaramo nešto više, polovina kapitalista neće biti potrebna. Ekonomija slobodnog tržišta — da. Ali sve ostalo treba da organizujemo drugačije, jer će se trka pacova završiti. Stoga je ovde potrebna Rusija kao velika zemlja u ovoj diskusiji, da bi se mogle donositi odluke o glavnom.
Šta mislite, tražeći od Rusije reparacije, da li poljske vlada želi da izgleda bolje u očima birača ili se zaista nečemu nada?
Problem je u tome što ako počnemo da se preračunamo, izračunaćemo tako da niko nime neće biti dužan. A pošto ne razgovaramo, pojavljuju se apsurdne želje. Kako izračunati koliko je Rusa poginulo u Poljskoj? Kako? Pošto ne razgovaramo, pojavljuju se razne spekulacije.
