„Pokušaji izolacije Krima se nastavljaju, ali našim protivnicima postaje sve teže da prate ovu politiku“, rekla je Zaharova.
Takođe ističe da je 2019. godine na Krimu i u Sevastopolju uspešno održano više od 70 značajnih međunarodnih događaja. Peti Međunarodni ekonomski forum u Jalti, koji se pretvorio u efikasnu platformu za demonstriranje investicionih mogućnosti Krima okupio je rekordan broj učesnika – 4,5 hiljade ljudi iz 89 država sveta.
„Brojni strani gosti koji dolaze na poluostrvo imaju priliku da objektivno procene napore saveznog centra i regionalnih vlasti na poboljšanju kvaliteta života Krimljana, konsolidacije međuverskog mira i zaštiti prava nacionalnih manjina“, dodala je ona.
Zahrova je takođe istakla da je na izborima za Državni savet Krima 8. septembra 2019. godine Zakonodavna skupština Sevastopolja i 265 opštinskih saveta obezbedila potpuni kontinuitet vlasti. Zastupljenost u krimskih Tatara među odbornicima povećala se 2,5 puta.
„Ankete javnog mnjenja sprovedene na poluostrvu ubedljivo potvrđuju pozitivnu atmosferu međuetničkih i međuverskih odnosa. S obzirom na to, svi pokušaji da se naruši društveno-politička stabilnost na Krimu osuđeni su na propast“, zaključila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova.
Prisajedinjenje Krima Rusiji
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
