SAD planiraju da „evropsku energetsku bezbednost“ osiguraju svojim tečnim gasom, kako bi preuzele evropsko tržište, ali i kontrolisale razvoj energetskog partnerstva EU sa drugim zemljama, smatraju eksperti.
Evropa neće odustati od ruskog gasa
„Evropa neće odustati od ruskog gasa, u to nema sumnji, jer EU zaista u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. Ipak ta je zavisnost uzajamna, jer i Rusija zavisi od Evrope kao jednog od najvećih kupaca gasa i izvora prihoda od uvoza. Amerikanci su na nivou istraživačke službe Kongresa priznali ono što je očigledno. U Americi postoje političke snage koje od pojedinih zemalja EU i onih koje to još uvek nisu, kao što je na primer Srbija, traže da se odreknu ruskog gasa. Ali kao što i sama služba Kongresa priznaje, potpuno odricanje od ruskog gasa nije moguće, niti će se desiti“, rekao je Stanislav Mitrahovič, glavni ekspert Fonda za Nacionalnu energetsku bezbednost i naučni saradnik pri Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije.
Kako ekspert objašnjava, u slučaju da dođe do smanjenja trgovine i međuzavisnosti između Rusije i EU, Amerika bi imala priliku da izvrši politički pritisak na EU da uvede oštrije sankcije protiv Rusiji i da zauzme tvrđi spoljnopolitički kurs. Iako su za ovakav razvoj događaja male šanse, SAD ne odustaju.
Evropa sama da proizvodi energiju!
U izveštaju američke istraživačke službe Kongresa se navodi da bi pored povećanja uvoza energenata iz SAD, u dugoročnoj perspektivi članice EU mogle da rade na razvoju novih unutrašnjih izvora energije, kao što je dobijanje gasa iz škriljaca, obnovljivi izvori energije ili upotreba atomske energije.
„Kada je reč o proizvodnji gasa unutar EU, ona opada i neće rasti. U Evropi se prazne nalazišta. Postoje i rizici od zemljotresa u Groningenu u Holandiji, gde se proizvodnja smanjuje i samo može opadati. Ako govorimo o gasu i nafti iz škriljaca, ova varijanta je malo interesantna za Evropu, jer je to gusto naseljen region, a dobijanje ugljovodonika iz škriljaca zahteva veliku količinu slobodne vode i mesta na kojima je moguće organizovati ovu proizvodnju“, rekao je ekspert.
On dodaje da je Poljska pokušala pre desetak godina da dobije naftu i gas iz škriljaca, ali je ovaj projekat propao. S druge strane, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, Evropa je dosta posvećena njihovom razvoju, pa je i Evropska komisija donela niz dokumenata koji se time bave, ali prelazak na obnovljive izvore energije niti je brz niti je ona u toj meri efikasna za sve potrebe.
„Čak je i u Nemačkoj ovaj proces izuzetno dug, da bi prešli na obnovljive izvore energije potrebno je još nekoliko decenija. Kada je reč o atomskoj energiji, Evropa je podeljena. Nemačka se odriče nuklearne energije, u Finskoj se izgrađuje nova stanica, a Francuska zavisi od atomske energije“, rekao je ekspert.
Uvozite od bilo koga, samo ne od Rusije
U izveštaju se navodi da EU može i da uveća uvoz tečnog gasa iz Afrike, zemalja Persijskog zaliva,SAD, ali i da produži transportni sistem, kako bi se gas dobijao iz Azerbejdžana, centralne Azije ili Mediterana. Međutim, američki eksperti priznaju da ni ove mere ne bi bile dovoljne da zamene ruski gas.
Mitrahovič ističe da je moguće uvećati uvoz gasa iz drugih regiona, ali je svakako reč o manjem obimu od onog koji se dobija iz Rusije, osim toga nije moguće u potpunosti zameniti ruski gas iz drugih izvora, a da ne dođe značajnog poskupljenja.
„Ako se odustane od ruskog gasa, njega ni tečni gas, ni Afrika, ni Norveška ne mogu zameniti u tim količinama. Rusija isporučuje Evropi i Turskoj oko 200 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Azerbejdžan prema projektu TAP-TANAP isporučuje gas sa svog nalazišta „Šah-Deniz“ Turskoj, Italiji, Bugarskoj i Grčkoj. Deo do Italije još uvek nije izgrađen, ali će biti u skorijoj budućnosti. Ipak celokupan sistem TAP-TANAP projektovan je za 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a Rusija izvozi 200 milijardi. Ovde je reč o raznim proporcijama. Po svojoj ceni, ruski gas je jeftiniji od tečnog gasa i konkurentan je azerbejdžanskom“, rekao je ekspert.
On podseća da postoji i projekat „Ist Med“, ali je njegova izgradnja povezana sa nizom problema, ali i nesaglasnošću između Turske i vlasti Kipra.
„Konkurencije ima mnogo, ali u potpunosti zameniti ruski gas nije moguće, tim pre što se mnoge zemlje odriču atomske energije, uglja, iako raste potreba za obnovljivim izvorima energije, ona ne može da dugoročno reši sva pitanja“, rekao je ekspert.
Podsetimo, Kongres je prošle godine usvojio zakon o budžetskim izdvajanjima za nacionalnu odbranu za fiskalnu 2020. godinu, koji predviđa sankcije protiv „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“. Isti cilj imaju i zakoni o „zaštiti energetske bezbednosti Evrope“ i o „suzbijanju ruskog uticaja u Evropi i Evroaziji“.
Državni sekretar Majk Pompeo i američki predsednik Donald Tramp već nekoliko puta su izjavili da žele da pomognu EU da osigura svoju energetsku bezbednost, a najčešće aludirajući na američki tečni gas kao alternativu.
Ruski zvaničnici ističu da mere koje SAD preduzimaju kako bi se oslobodile ruske konkurencije, ne samo da ne odgovaraju evropskim potrošačima, već nisu u skladu ni sa normama međunarodnog prava.
