U intervjuu za britanski „Fajnenšel tajms“ nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da EU treba da razmisli o sprovođenju samostalnije politike na međunarodnoj areni i o razvoju odbrambenih mogućnosti, jer Evropa prestaje da bude prioritet američke spoljne politike, a međusobne nesuglasice su strukturnog karaktera.
Težnja Merkelove ka samostalnoj spoljnoj politici EU
Naučni saradnik Instituta Evrope Ruske akademije nauka Aleksandar Kamkin ističe da američki predsednik Donald Tramp započinje ekonomske ratove sa Kinom i EU, jer brine isključivo o američkim interesima, a Evropu posmatra kao partnera od sekundarnog značaja.
„SAD se agresivno mešaju u ekonomsku politiku Evrope, a primer su ucene oko ’Severnog toka 2‘, gde Amerika preti sankcijama evropskim kompanijama koje učestvuju u ovom projektu. Propast ’Severnog toka 2‘ je direktna pretnja perspektivi Nemačke da postane energetski hab za celu Evropu, u krajnjem slučaju za sever zapadne Evrope. Gas predstavlja važan resurs, ne samo za energetiku, već i za hemijsku industriju koja je jako razvijena u Nemačkoj“, rekao je Kamkin.
Bezbednosna politika i nerešena finansijska pitanja između NATO-a i evropskih zemalja su još jedan faktor koji je uticao na promenu političkog kursa nemačke kancelarke i težnje za većom samostalnošću EU u oblasti spoljne politike.
„Pre nekoliko godina je američki predsednik izneo Evropi ultimatum, pre svega Nemačkoj, da je neophodno povećati troškove za odbranu do dva odsto od BDP-a za NATO. To je za Nemce bio pokazatelj da je Nemačka američki vazal, kada je reč o bezbednosti“, ističe ekspert.
Nakon ovakvih zahteva sa američke strane, vodili su se učestali razgovori o stvaranju jedinstvene evropske armije, čak su i pojedini nemački političari, među njima i Martin Šulc, postavili pitanje povlačenja američkog nuklearnog oružja sa nemačke teritorije. Iako su epizode suprotstavljanja američkom uticaju sporadične i kratkotrajne, Tramp je pojačao njihov efekat, smatraju eksperti.
Evropa navikla na podršku Amerikanaca
Politički analitičar Pavel Šipilin smatra da su Angela Merkel i ostali evropski lideri globalisti, koji su ostali usamljeni nakon dolaska na vlast Donalda Trampa. Iz njihove perspektive — u centru svemira se nalaze SAD, koje su sa Evropom potpisale transatlantsko partnerstvo, sa Azijom transpacifičko, dok se sva arbitraža nalazi u njihovim rukama.
„U skladu sa tom perspektivom u evropskim zemljama su bili postavljeni ’oficiri globalizma‘, ’lokalni generali‘ koji su upravljali svojim teritorijama — Nemačkom, Francuskom i Španijom, ali je na vlast došao Tramp, koji je srušio celu konstrukciju. Upravo ti „generali i maršali“ koji su bili usmereni na SAD nisu se snašli kada su SAD rekle: ’Živite kako hoćete‘, a Evropljani na to nisu bili spremni“, slikovito objašnjava Šipilin.
Analitičar dodaje da veliku nesigurnost evropskim zemljama stvaraju predstojeći izbori u Americi, jer je ideja „trampizma“ postala popularna, a čak i da sadašnjeg predsednika zameni novi, postoji mogućnost da će i on zadržati „Trampov pragmatičan stav“ — da svaka zemlja treba da brine o sopstvenom blagostanju.
Merkelova odlučno za „Severni tok 2“
Ipak, eksperti smatraju da se evropske zemlje sve manje oslanjaju na Ameriku i da menjaju svoje stavove. Francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da ide stopama velikog Šarla De Gola, dok Merkelova govori da EU treba da bude samostalnija, jer više nije prioritet američke spoljne politike.
Međutim, motivi nemačke kancelarke i francuskog predsednika se bitno razlikuju. Angela Merkel je na zalasku karijere i kao nemačka kancelarka je prvenstveno odgovorna za blagostanje Nemaca. Otuda i njena istrajnost u odnosu na „Severni tok 2“, bez obzira na sve pretnje koje dolaze od Amerikanaca, u želji da preplave evropsko tržište svojim tečnim gasom u zamenu za ruski. Merkelova, smatraju eksperti, dobro zna da Rusija ne može da našteti Evropi „Severnim tokom 2“, a da američki tečni gas može da dovede do porasta cene evropskih, a pre svega nemačkih proizvoda, što nije „dobra računica“.
Francuski predsednik Makron je, s druge strane, svestan da nemačka kancelarka nosi titulu neformalnog lidera EU, ali i činjenice da ona uskoro odlazi. Kako Nemačka nema jakog i harizmatičnog lidera koji bi mogao da zameni Merkelovu i da postane novi lider Evrope, francuski predsednik jakim izjavama želi da privuče pažnju i da popuni „harizmatski vakum“ u evropskoj politici.
Na sve ovo treba dodati da nesuglasice između EU i SAD imaju strukturni karakter, što tvrdi i nemačka kancelarka. Primer je, svakako, trgovinski rat između Kine i Amerike, zbog kog EU može lako da snosi velike posledice.
Kamkin navodi da nesuglasice oko Irana, pretnja da može biti započet veliki rat na Bliskom istoku, kao i podrška Trampove administracije izraelskoj spoljnoj politici, govore Evropljanima da se Amerikanci neće zaustaviti ni pred velikim ratom na Bliskom istoku.
„To će dovesti do sledećeg talasa migranata koji će se uputiti ka Zapadnoj Evropi i takva nepredvidljivost i neodgovornost američke spoljne politike plaši Evropljane koji su za ovih nekoliko desetina godina posle završetka Drugog svetskog rata navikli na ekonomsku i političku dominaciju SAD u zapadnom svetu“, objašnjava ekspert.
Eksperti su saglasni da Donald Tramp ne obraća pažnju na EU, već da, u principu, ostvaruje svoje predizborno obećanje — „Učiniti Ameriku opet velikom“ po svaku cenu.
