On dodaje da je odluka da se objavi globalna opasnost koju je provela SZO donesena sedam dana ranije, što je javna informacija, a donela ju je Kolaicija za inovacije spremnosti za epidemiju.
Pandemija straha – neozbiljna operacija globalnog kapitala
Cela operacija sa koronavirusom će se na kraju pokazati kao neozbiljna operacija globalnog kapitala, iako se sada, tokom velike kampanje u svetu koja se medijski transformiše u stvaranje jednog hipnotičkog stanja za čitav svet, gubi iz vida kako je pandemija koronavirusa nastala, dodaje sagovornik Sputnjika
„Ovo je vrlo slična operacija onoj iz 2009. kad je pokretan svinjski grip i kad je jasno bilo da iza toga stoji velika farmaceutska industrija“, ističe Reljić.
Vežba u Baltimoru na 65 miliona mrtvih
On podseća da je „zanimljiv datum“ 18. oktobar 2019. kad su održana dva događaja – u Vuhanu su održane svetske vojne igre, dok je istog dana u Blatimoru, SAD, počela simulacija pojave koronavirusa, koji je tada imao isto ime kao danas.
Simulaciju su sproveli „Džon Hopkins“ i Blumbergov zdravstaveni institut, a finansirali je Svetski ekonomski forum i Fondacija Bila Gejtsa, ističe Reljić i dodaje da je simulacija sprovođena na pretpostavci od 65 miliona mrtvih u svetu.
Skoro tri meseca kasnije, 31. decembra kad se pojavljuje virus u Vuhanu, on dobija isto ime kao onaj na kome je rađena simulacija u Baltimoru i to je samo deo onoga što se dešavalo pre nego je napravljena 'velika operacija sa, za sada, neizvesnim posledicama'“, podseća Reljić.
SZO, MMF, NATO – olupine posle pandemije
„Kad se ova buka jednom završi i kad se sve ovo poveže, SZO će izgledati kao olupina kojoj više niko neće verovati. Naravno, SZO ima problem kao i čitav taj globalni mehanizam poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), 'Fridom hausa', NATO-a, niza svetskih sportskih organizacija i šta sve već nije u čitavom tom kolopletu kontrole svetskih kretanja, jer sve te organizacije su izgubile svaki kredibilitet“, smatra Reljić.
Te organizacije se danas silom održavaju, da bi se Zapad još okorištavao, međutim, to se praktično vremenom istrošilo toliko da se danas i najveća sila globalizma koja je držala pod kontrolom te mehanizme – SAD, praktično iseljava iz svetskog globalnog poretka, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Trampov raskid sa Evropom
Reljić naglašava da se čitava Trampova politika zasniva na tome, a da je najbolji primer za to situacija kad je krenula operacija globalne odbrane od koronavirusa, kad je američki predsednik tvitom objavio Evropskoj uniji da prekida normalne veze.
U ovom periodu gubitka kredibiliteta tih centralnih svetskih institucija urušava se čitav globalni poredak, pa posle pandemije koronavirusa sledi svetski ekonomski kolaps koji će biti vrlo sličan onom iz 2008. a „verovatno će imati i razornije posledice“, smatra Reljić
Zatvaranje državnih granca usled pandemije koronavirusa pokazalo je da je globalizam, kao svetski poredak, što bi Marks rekao, otišao na „đubrište istorije“, a ideja globalne solidarnosti koja je promovisana posle Drugog svetskog rata preko Ujedinjenih nacija, mrtva je već decenijama, dodaje.
Kraj globalizma, poraz ideje Zapada
Reljić kaže da smo to konačno shvatili kad smo uočili koliko je EU baš briga koliko će ljudi u Srbiji umreti, „jer oni imaju svoju brigu“, iako su pre toga razorili našu farmaceutsku industriju.
Živimo u zaista opasnim vremenima, ali jedina nada koja danas u svetu postoji je to zdravo jezgro alternative, Rusije, Indije i Kine kao zemalja koje nisu podložne uticaju Zapada, iako su uvezane u taj sistem, i čija rešenja mogu izgledati kao nešto iz čega se svet može izvući iz ovog mraka, dodaje on.
Koronavirus – sredstvo biološkog rata protiv Kine
Pojava koronavirusa izgledala je kao deo biološkog rata protiv Kine, međutim način na koji je ta zemlja reagovala pokazuje visoku sposobnost organizacije koja je zasnovana na unutrašnjem nacionalnom nivou, ocenjuje Reljić.
S druge strane, Kina je prema drugim zemljama pokazala odnos koji se ne zasniva prema profitu, već kao država koja pomaže i drugima da razreše taj problem, dodaje naš sagovornik.
Zato je i savez Rusije, Indije i Kine iako nije instrumentolazivan, a možda je dobro da i ne bude, „jedino što u ovom trenutku daje nadu svetu koji se gura u haos, jer je apsolutno jasno da na Zapadu ne postoji nikakva ideja kako da se izađe iz ovoga“, smatra Reljić.
EU krčma na kraju sela gde se gasi svetlo
„Najbolji primer je EU koja sada izgleda kao krčma pijanih ljudi koji negde na kraju sela pokušavaju da izađu pre nego što se ugasi svetlo“, zaključuje Reljić.
