Pevanje - način da se prevaziđe užas izazvan koronavirusom

Sagovornica Sputnjika ističe i da je podela osećanja, loših stanja, misli, nešto što je jako lekovito za čoveka i naglašava da je svaki vid socijalne interakcije (osim one blisko fizičke) jako bitan u ovom momentu.

Od koronavirusa teža socijalna izolacija

Danima  se društvenim mrežama šire snimci na kojima Italijani i Španci horskom pesmom sa svojih terasa prkose izolaciji u koju ih je stavila pandemija koronavirusa. Ovim načinom socijalne interakcije oni se ponovo ujedinjuju i vraćaju u celinu šire zajednice kojoj pripadaju.

Aleksandra Janković objašnjava da je u čitavoj situaciji sa koronavirusom koja je dovela do najrigoroznijih mera u smanjenju širenja bolesti najteža upravo socijalna izolacija koja je u Italiji i drugim evropskim zemljama zatvorila ljude u četiri zida.

„Koliko god da je ona u nekom zdravstvenom smislu preporučljiva i neophodna, socijalna izolacija za čoveka koji je biće odnosa, biće u relaciji, je nešto što se doživljava kao najveća kazna. Na kraju krajeva, kada se pomene zatvor za ljude je samica najteža moguća izolacija, jer ne postoji komunikacija sa drugim ljudima. Generalno ta izolacija dovodi dotle da se čovek oseća potpuno usamljenim, bespomoćnim, bukvalno kao da je odsečen od ostatka sveta“, ističe naša sagovornica.

„Mislim da je dobro da ljudi u ovom trenutku koriste društvene mreže zato što mogu da budu u kontaktu licem u lice i na manje od metra. Dobro je da pišu šta im se dešava, dobro je da razmenjuju iskustva, prosto da se na bilo koji način ova socijalna izolacija prevazilazi. Onda je malo lakše“.

Interakcija u doba korone

Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da ljudi kada se nađu u teškoj situaciji „zbijaju redove“, kao što je to bio slučaj u Srbiji za vreme bombardovanja kada su se ljudi družili po skloništima, javnim prostorima i drugim mestima. Međutim, trenutna situacija je takva da moraju da se smanje socijalni kontakti, da se poveća distanca, i ljudi su zatvoreni u svojim stanovima.Ono što radi pevanje kako kaže on, naročito horsko pevanje, to je da ljude ujedinjuje, na neki način ih povezuje u jednu celinu, i oni imaju doživljaj da pripadaju jednoj široj zajednici.

„A pošto su Italijani inače poznati kao narod koji voli da se druži, koji recimo kada pravi porodične ručkove tu dođe jedno pedeset ljudi, uža porodica, vrlo su druželjubivi, njima izolacija veoma teško pada. I onda su našli način da horsko pevaju sa terasa i na neki način se tako suprotstavljaju nemiloj situaciji u kojoj se nalaze. A ljudi koji su muzičari i oni koji su razvili tu sposobnost, mučili se i učili, njima treba publika. Tako da imamo čitav niz primera kako neko svira za svoje komšije ili neko operski peva da bi zabavio komšije koji aplaudiraju. Ljudi nisu zajedno ali su opet našli jedan fenomenalan način da se povežu, i na taj način prkose celoj ovoj situaciji“, konstatuje Milivojević.

Milivojević ovaj način društvene interakcije u „doba korone“ vidi jako pozitivnim jer na scenu stupa duh naroda koji nastoji da prevaziđe sve teške okolnosti, nalazi način da se opet poveže i da opet ima osećaj zajednice i pripadnosti bez obzira na to što je situacija veoma teška.