Sednica kosovskog parlamenta na kojoj je trebalo da se razgovara o predlogu premijera Aljbina Kurtija za delimično ukidanje taksi Srbiji, nije dobila većinu glasova, ali je zato sa 57 glasova „za” i pet uzdržanih od 120 poslanika, Skupština takozvanog Kosova usvojila Rezoluciju o razgovorima sa Beogradom u tri tačke.
Skupština Kosova usvojila Rezoluciju u tri tačke
Predlagač je stranka kosovskog premijera „Samoopredeljenje“. Osim međusobnog priznanja, u daljem tekstu Rezolucije nevedeno je da je teritorijalni integritet Kosova neprikosnoven, i da „niko nema pravo da razgovara, vodi dijalog ili pregovara o suverenitetu, teritorijalnom integritetu, ustavnom uređenju i unitarnim karakteru Republike Kosovo.“ Trećom tačkom definisano je da je za dijalog sa Beogradom ovlašćena samo Vlada Republike Kosovo.
S obzirom da se u Rezoluciji nije našlo ništa novo, to jest, nepoznato, pitanje je šta kosovski premijer želi da postigne ovim dokumentom?
Nedžmedin Spahiu, politikolog sa Kosova smatra da je Kurti u ovoj Rezoluciji samo jasno istako oko čega bi on da se pregovara.
Tači ne predstavlja Kosovo
„Međusobno priznanje je cilj zbog kog bi on da vodi pregovore sa Beogradom. Dok Beograd predstavlja da se pregovara o statusu Kosova za Prištinu bi bilo potuno nerazumno da učestvuje u takvim razgovorima,“ objašnjava naš sagovornik.
S druge strane, dodaje on, Rezolucija ima još jedan važan cilj za koji se Kurti uporno zalaže.
„Suština Rezolucije je da nema pregovora o teritoriji, i da se Hašim Tači izbaci iz političke igre, kao i da se dobije potvrda da je Vlada ta koja je zadužena za pregovore sa Beogradom. Tači ne može da predstavlja Kosovo, a Kurti je ovom Rezoluciojom dobio napismeno saglasnost za pregovore,“ navodi Spahiu.
I politikolog Stefan Filipović veruje da je razlog za usvajanje nacrta Rezolucije pokušaj Kurtija da izbije na čelo pregovora sa Beogradom.
Amerika se pita
„Ova rezolucija je Kurtiju trebala kako bi izbacio Tačija iz igre i političke relevantnosti na Kosovu. Oko svih tačaka postoji jedinstvo na Kosovu osim oko toga ko bi trebalo da vodi pregovore. Evo, sada su ovom Rezolucijom postigli i to,“ kaže Filipović.
On, međutim, veruje da će zbog opštih okolnosti u svetu, američkih i srpskih izbora, sve stati, barem na kratko, pa je pitanje, da li će se i kako ta Rezolucija uopšte i primeniti i kada.
On podseća da je pre Kurtija, i Haradinaj tražio da Vlada bude glavni pregovarač, ali da nije uspeo da dobije saglasnost većine što je Kurtiju pošlo za rukom.
Da li će, međutim, Međunarodna zajednica, a pre svih Amerika, prihvatiti Kurtija umesto Tačija za pregovarača, po mišljenju našeg sagovornika, zavisiće od načina kako budu tekli odnosi Kurtija i Amerike.
