Do sada je u Crnoj Gori postojao virus bezakonog zakona, sada imamo i koronavirus. Boreći se protiv virusa preko narodnih sabranja, nastavićemo borbu tamjanom i molitvom.
„Tamjan i molitva oduvek su bili protiv svih virusa u ljudskoj zajednici. Nastavljamo da se borimo protiv tih virusa i čekamo sastanak sa predstavnicima vlade i nadamo se da će sadašnja vlast vratiti pameti, sebi samoj i Crnoj Gori i njenom vekovnom predanju“, kaže Amfilohije.
Došlo je vreme da konačno prestane progon pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koji je započeo još 1941, a intenzivirala se 1945, ubistvom mitropolita Joanikija Lipovca.
„Ovaj narod, koji je zbog straha i nevolja bio „pučina, stoka jedna grdna“, sada, najedanput je postao pravi narod, koji se oslobodio od straha, čak i od straha da će deca izgubiti parče hleba“, navodi on.
Da li Vas je iznenadila ta vera?
- Moram da priznam da me je iznenadila. Ja sam ovde rođen i, u svoje vreme, studentima na fakultetu u Beogradu govorio sam da je samo u Albaniji ateizam jači od crnogorskog ateizma. Ali svedočim, ne samo po mome ocu nego i po drugim ljudima, da ipak postoji žar vere. Jer tu su velike svetinje, veliki sveci božji – sveti Vasilije, sveti Petar Cetinjski, sveti Stefan Piperski, Simeon Dajbarski… Ovde, u Crnoj Gori su govorili „u Boga ne verujem, al' nemoj mi dirati svetog Vasilija“. Taj duh je postojao, međutim, bio je i taj strahoviti pritisak i nasilje bratoubistva, progon sveštenika. Mnogi su pobegli, mnogi su bacili mantije. Narodu su uzimali sve odreda, od rata naovamo – i obraz, i dostojanstvo. Međutim, kada su dirnuli u damar životni, a to su upravo crkva i svetinje, ćivot svetog Vasilija, svetog Petra, narod se najedanput probudio i evo, danas je narod u Crnoj Gori takav da ne znam ima li Evropa takvog naroda. Narod je postao pravi, božji narod. A još su stari Latini govorili da je glas naroda, glas božji. To se ovde posvedočilo. Ovi nas optužuju da se ovde meša politika. Ovde je nešto mnogo dublje od svih politika. Pojavio se narod hrišćanski, izvorni narod koji brani svoje biće, svoje dostojanstvo, svoju veru, svoje najdublje, ono na čemu je sagrađeno sve što je časno i čestito, i sveto i kulturno u istoriji.
Možemo li da kažemo da odlaganje litija neće uticati na to da narod odustane od zahteva?
- Sigurno, narod neće posustati. Taj virus, korona, sada se on leči i čujem da se umanjuje i u Kini. U Crnoj Gori se virus suštinski nije ni pojavio. Dakle, već imamo lek i za virus, od koga se leči od bezakonja i od vlasti koja sebe poistovećuje sa državom. I ako kažeš nešto protiv vlasti, onda si protiv države, protiv Crne Gore. Kako sam ja protiv Crne Gore!? Moj predak, knez Raško Radović i vojvoda Mina Radulov Radović prisajedinili su Moraču i Rovce Crnoj Gori, ali Crnoj Gori svetog Petra Cetinjskog. Mi smo Radovići ugrađivali sebe u svetinje Petrovića. A ovaj zakon, protiv koga je ustao narod, rođen je iz rušenja crkve na Lovćenu. Sad hoće, ne samo da sruše, nego da oduzmu svetinje, da ih oduzmu, da ih privatizuju. Kome da ih daju? Odnose se prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, koja je rodila Crnu Goru, kao prema kriminalnom društvu. Pominju neke pare koje Mitropolija ima. Sve što je Bog dao, naše najveće bogatstvo jeste taj narod božji koji je svestan sebe i svoga predanja i koji brani svetinje na čelu sa svojom decom. To je ono što nam je najbitnije u ovom trenutku.
Uprkos svemu, zakon je izglasan bez vaše saglasnosti i tek ste sredinom februara seli za pregovarački sto. Došli smo do ekspertskih timova. Druga strana samo sluša. U kom pravcu ide dijalog sa vlastima?
- Nadamo se da će se i oni, da se tako izrazim, vratiti pameti. Pre svega, to su ljudi koji ne znaju šta je crkva. Jedina partija u svetu, čiji je predsednik najavio formiranje autokefalne crkve je DPS. Zamislite, jedan ateista, partija koja je izrasla iz komunizma. Ona je, nema nikakve sumnje komunistička partija, koja se prilagodila nekakvim „evropskim uzusima“. Međutim, čemu se prilagodila? Tržišnoj ekonomiji i privatizaciji. Oni su privatizovali i ono što je komunizam dobro ostavio, jedna grupa ljudi se obogatila. Oni su sada za buržoasku Evropu, i u tom duhu sada hoće da oduzimaju i hramove. Čak idu dublje od komunizma, jer komunizam je nacionalizovao samo jedan deo crkvene imovine. Hramove nisu. Jeste da su hramovi zapusteli, ali narod je sačuvao svoju. Kažem ovima na vlasti da nema pobednika i pobeđenog, nego da pobedi pravda božja u svima nama i da čujemo glas ovoga naroda koji želi Hristovu pobedu. To je pobeda ljubavi, pobeda zajedništva, a ovde je to naročito neophodno, ovde gde je vladalo bratoubilaštvo.
Da li su izbori, možda, razlog zbog koga vlada neće odustati od ovog zakona? Možda računaju da bi povlačenje zakona značio njihov poraz?
- Iskreno, verovatno da na to računaju. Međutim, ako smem da kažem, upravo ovo što se događa atomska je bomba za temelje njihovih izbora jer veliki deo i njihovih glasača uključen je u ovaj narod. To im i poručujem. Oni se ljute, ali ja im kažem da, ako hoće da budu narodna vlast, a kao takvi su izabrani, moraju da čuju glas naroda. Ako misle da dobiju izbore, morali bi da što pre maknu taj virus iz bića Crne Gore.
Da li su ekspertski razgovori oročeni na neko vreme i kakvi su planovi Mitropolije ukoliko oni propadnu?
Ako hoće da urade nešto i za sebe, ali i za narod i Crnu Goru, oni moraju da ponište deo tog zakona. U tom zakonu ima i onoga što je normalno, malte ne osamdeset odsto. Ali, to što ugrožava biće Crne Gore, što ugrožava biće Crkve božje, koja je duša Crne Gore, to moraju da izbrišu. Ako se to ne desi, crkva i narod nastavljaju svoje delo. Nadam se da će u tom pogledu doći do razuma. Vreme je, ako sada ne dođu, nikada neće doći. To je i za njih izazov. Narod se probudio i ako i dalje budu pritiskali narod, oni to rade na svoju štetu i povampiruju bratoubilaštvo, što je bilo najopakije u Crnoj Gori kroz vekove.
Mislite li da neće doći do toga?
- Nadam se da neće. Vidim da u poslednje vreme ljudi na vlasti ipak malo drugačije razgovaraju.
Plašite li se da bi sličan scenario mogao da zadesi i svetinje na Kosovu i Metohiji?
- U to nema nikakve sumnje. Ako su pravoslavni Crnogorci oduzeli svetinje, zašto i Albanci muslimani na Kosovu to isto ne bi uradili? Oni već pripremaju takav zakon. To je očevidno. S te strane, tu je odgovornost i Srbije, ali i sadašnje vlasti na Kosovu koja je zagospodarila blagodareći bombardovanju NATO. Vreme je, dakle da dođe do razumnog dogovora među svima nama, posebno u Crnoj Gori, potom Crne Gore i Srbije, a onda i Crne Gore i Srbije sa Kosovom. Ovo što se događa u Crnoj Gori upravo je lek od tih virusa, i tog lažnokosovskog virusa i virusa koji, ovakvi kakvi jesu, rađaju i održavaju taj virus na Kosovu. Ako su pravoslavni Crnogorci.
Nedavno ste rekli da biste branili svetinje u Crnoj Gori i životom, ako treba.
- Znate šta, nema mi druge, ne smem drugačije od ovog naroda. Kada su majke sa decom spremne da izađu na ulicu, smem li ja drugačije? Kada imam i takve prethodnike. I sveti Petar Cetinjski je gonjen sa Cetinja. Nisam samo ja. Nije ovo nova priča u Crnoj Gori. Ona se nastavljala, naročito posle 1945, taj revolucionarni bratoubilački pokolj. Narod više neće taj duh bratoubilaštva i vraća se razumu. A ko drugi može da ga vrati, sem Crkve božje, koja neguje zajedništvo i bratstvo među svim zemaljskim narodima? Raduje me to i daj Bože da se ovi koji su na vlasti što pre opamete. To više nije pitanje politike, to je pitanje bića Crne Gore.
Crnogorska vlast optužuje SPC da ne želi da se registruje na zakonom propisan način? Šta zapravo stoji iza toga?
- Kada je 2006. Crna Gora postala nezavisna, naš arhijerejski sabor doneo je odluku da se u Crnoj Gori osniva episkopski savet. Tim povodom, crnogorskom mitropolitu vraća se titula arhiepiskopa i crnogorska mitropolija zaživljava na način kako je živela kroz vekove. Tu odluku Sabora uručili smo predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću. Odlukom Sabora, crkva je prijavljena novoj vlasti, novoj državi. I pored toga, iako nema ni jednog zakona gde se traži registracija tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Tek kada su registrovali Dedejićevu sektu, tražili su da se mi registrujemo. Ja sam rekao, čekaj, ko koga treba da registruje? Ja ovde postojim 800 godina. Ja treba vas da registrujem, vi ste tek sad postali država. Staru Crnu Goru stvorila je crkva. Ipak, prijavili smo postojanje četiri eparhije, što smo ponovo uradili 2012.
Šta se događa sa ocenom ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti? Najavljeno je bilo da ćete predati predlog za ocenu ustavnosti zakona. Da li je predlog u proceduri?
- To je pripremljeno u saradnji sa Svetim sinodom. Sada, 17. marta, trebalo je da o tome imaju sastanak Sveti sinod i naše eparhije. Međutim, sednice neće biti, s obzirom na najnovija zbivanja sa koronavirusom. Biće kasnije. Nismo podneli inicijativu upravo zato što ne vidimo da bi Ustavni sud nešto mogao da reši, s obzirom da je on prirepak ovakve vlade. Ustavni sud čak nema ni svog normalnog predsednika. Inicijative su podnošene bez našeg znanja i to je sve povučeno. Mi sve to imamo pripremljeno, ali mislim da podnošenje žalbe Ustavnom sudu zavisi od sastanka ekspertskih timova. Ono na čemu insistiramo je da za svaki predmet koji se tiče crkvene imovine, a ima 850 predmeta, vlada dokaže da se radi o imovini Crne Gore pred redovnim sudom. Mi imamo dokaze za svaki hram, za svaki manastir, za svaki pedalj zemlje, da su to zadužbine.
Kako reaguju verske vođe u svetu? Nedavno vam je u poseti bio ukrajinski mitropolit Onufrije, rekao je da su slike naroda u Crnoj Gori veličanstvene i da bi ukrajinski narod mogao da se ugleda na Crnogorce.
- Reaguje ne samo on. Imali smo u Amanu svepravoslavno sabranje. Bio je i moskovski patrijarh, koji je bio ljut na mene što sam bio na Kritu. Međutim, sada, moskovski patrijarh naziva me ispovednikom pravoslavlja, upravo zbog ovoga što se ovde događa. I ne samo moskovski patrijarh, nego svi patrijarsi. I jerusalimski, i antiohijski patrijarh, i rimski papa. Juče mi se javio mitropolit Arsenije iz Beča, koji je na čelu Konferencije pravoslavnih episkopa Austrije i traži da mu pošaljemo dokumente da se pred austrijskim vlastima zauzme za Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Dakle, sva pravoslavna crkva i svo hrišćanstvo shvatili su da se događa nešto nenormalno i daj Bože da se i ovi naši, zatrovani opakim virusom „brozomore“, iscele.
