Nesumnjivo je da svetska situacija s koronavirusom utiče na sve aspekte društveno-političkog života, pa izuzetak nisu ni demokratski izbori u Americi.
U vezi s tim, a kako je izjavio državni sekretar američke države Džordžije Bred Rafensperger, američka država Džordžija je zbog širenja koronavirusa za maj odložila održavanje prajmeriza Demokratske partije koji je bio planiran 24. marta.
Ovaj korak je usledio odmah nakon što je guverner te države, republikanac Brajan Kemp, potpisao odluku o uvođenju vanrednog stanja.
Vlasti Džordžije su naročito naglasile da je odlaganje prajmeriza uslovljeno brigom o zdravlju ne samo građana, već i saradnika biračkih komisija, od kojih većinu čine penzioneri, a za tu kategoriju stanovništva virus je najopasniji.
Pre Džordžije ovakvu odluku su donele i vlasti Luizijane, koje su održavanje prajmeriza planiranog u aprilu odložile za 20. jun.
Problem za demokrate
Odlaganje prajmeriza može postati problem za Demokratsku partiju, koja mora da izabere jednog kandidata za učešće na američkim izborima 2020. godine.
Na ovu temu je za televiziju „RT” dao izjavu glavni naučni saradnik Instituta za SAD i Kanadu pri Ruskoj akademiji nauka i umetnosti Vladimir Vasiljev. Prema njegovim rečima, nova epidemija će se korektivno odraziti na američki izborni proces.
„Epidemija utiče na izlaznost na prajmerizu, kao i na održavanje Nacionalnog kongresa stranke, jer u uslovima kada je stanovništvo uplašeno zbog koronavirusa, Amerikanci neće izlaziti na birališta, i u skladu s tim, zemlja neće biti u mogućnosti da sprovede kompletnu predsedničku kampanju”, pojasnio je ruski stručnjak Vasiljev.
Trenutno u trci za demokratskog predstavnika na američkim izborima učestvuju tri kandidata: bivši potpredsednik Džo Bajden, senator Berni Sanders i kongresmen Tulsi Gabard. Prema broju delegata koji ga podržavaju vodi Džo Bajden (890 delegata), slede Berni Sanders (736 delegata) i Tulsi Gabard (samo dva delegata).
Istovremeno, za Republikansku partiju epidemija koronavirusa nije prepreka, jer imaju samo jednog predstavnika – aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa. Bez obzira što ta partija svejedno održava prajmeriz, glasanje je samo zvanično iskazivanje podrške trenutnom američkom lideru, koje nikako neće uticati na opšte izbore.
Odlaganje izbora
Zbog svih ovih dešavanja, nekoliko američkih medija, kao što su „Njujork tajms” i „Slejt”, kao i portal „Bazfid” pretpostavlja da zbog epidemije koronavirusa, vlasti SAD mogu opozvati ili odložiti i same izbore, planirane u novembru.
Stručnjaci smatraju da je takav presedan u američkoj istoriji do sada nezabeležen i da je datum izbora definisan još federalnim zakonom iz 1845. godine, otkada se nije menjao ni odlagao.
Ruski stručnjak Vasiljev je saglasan da bi odlaganje izbora predstavljalo presedan u američkoj istoriji, ali da, u slučaju okolnosti više sile, izbori ipak mogu biti odloženi.
„Odlaganje izbora može biti od koristi Trampu, jer će mu omogućiti da se neograničeno zadrži u Beloj kući”, istakao je ruski stručnjak.
Sličnog je mišljenja i direktor Fonda za proučavanje SAD „Ruzvelt” pri Moskovskom državnom univerzitetu Jurij Roguljov.
„Epidemija će, nesumnjivo uticati na položaj kandidata i njihove predizborne kampanje, jer su za birače izbori spektakl, javni događaj, a bez reklama, sastanaka i agitacija nisu navikli da donose odluke. Međutim, u velikoj meri na rezultate i ishod biračke kampanje može se odraziti ekonomsko stanje SAD, jer epidemija blokira ekonomski život”, smatra Roguljov.
Prema rečima Vladimira Vasiljeva,Trampova administracija trenutno istražuje epidemiju i neizvesno je kakvi će biti rezultati istraživanja.
„Ako se na jesen podudare širenje virusa i pad ekonomije, američki birači će oceniti da je Trampova administracija bila krajnje neefikasna u regovanju na pretnju, što je dovelo do američke recesije a to bi označilo Trampov poraz na novembarskim predsedničkim izborima”, smatra Vasiljev.
Jurij Roguljov, istovremeno smatra da potencijalni pad ekonomije može uticati na reizbor Trampa, jer je on celu izbornu kampanju zasnovao na ekonomskim uspesima.
„Ako ekonomija dospe u krizu, doći će do stagnacije i porasta nezaposlenosti, što će Trampu naneti jak udarac, a neće imati mnogo vremena za manevar, jer mu neće preostati drugi rezultati na koje bi se mogao osloniti”, zaključuje Roguljov.
