Kako ističu u Pacifičkoj floti, ove protivpodmorničke udarne grupe štitiće pomorske komunikacije, tražiti moguće neprijateljske podmornice i patrolirati u određenoj zoni.
Prema rečima stručnjaka, protivpodmorničke udarne grupe sastoje se od brodova koji su namenjeni za traženje i uništavanje podmornica protivnika. U takvu grupu obično spadaju dva do četiri protivpodmornička broda specijalne konstrukcije, razarači, fregate i patrolni brodovi. Da bi se povećala borbena stabilnost formacije, brodovi mogu imati protivraketno ili raketno naoružanje.
Vojni stručnjak Ivan Konovalov objašnjava da se protivpodmorničke grupe obično sastoje od velikih i malih protivpodmorničkih brodova uz podršku avijacije, pre svega helikoptera. Međutim, po mišljenju analitičara, nije moguće sa sigurnošću predvideti sastav ovih grupa.
„Uzimajući u obzir da Rusija sada traži i koristi nove pristupe u raznim segmentima vojno-industrijskog kompleksa, protivpodmorničke grupe mogu se formirati na vrlo neočekivani način“, kaže ekspert u razgovoru za RT.
Prema rečima Konovalova, najčešće su brodovi koji ulaze u sastav ovih grupa opremljeni radarskim i sonarnim sistemima, kao i raketama i torpednim cevima.
Sa druge strane, vojni analitičar dr Konstantin Sivkov istakao je da brodovi protivpodmorničkih udarnih grupa ruske mornarice u slučaju otkrivanja podmornice potencijalnog neprijatelja imaju takve borbene sposobnosti koje omogućavaju njeno garantovano uništenje.
„Međutim, u mirno doba, po pravilu, vrši se pre svega dugoročni nadzor takvih konstrukcija“, objasnio je ekspert.
Deo odbrane Kamčatke
Kako ističu eksperti, formiranje protipodmorničkih udarnih grupa ruske mornarice je „važan deo sistema bezbednosti na poluostrvu Kamčatka“.
Prema rečima Konstantina Sivkova, ove grupe mogu rešiti mnoge borbene zadatke u regionu.
„Jedan od zadataka je da se raketnim podmornicama koje se nalaze u pomorskoj bazi na Kamčatki obezbedi bezbedan izlazak u svetski okean. Strane podmornice su svuda i mogu da budu prepreka akcijama Oružanih snaga Rusije. Protivpodmorničke raketne grupe ruske mornarice mogu da štite trgovačke brodove ili da sprovode izviđačke aktivnosti u udaljenim prostranstvima okeana“, istakao je Konstantin Sivkov.
Kao deo odbrane granica Kamčatke, Pacifička flota redovno sprovodi i vojne vežbe. Konkretno, početkom marta i krajem februara, mali protivpodmornički brodovi otvorili su artiljerijsku vatru na obalske ciljeve na Kamčatki.
Avijacija takođe aktivno učestvuje u razvoju manevara u ovoj zoni. Tamo se odvijaju taktičke vežbe letenja eskadrile lovačke avijacije, vrši se presretanje aviona potencijalnih protivnika.
Da bi se osigurala bezbednost regiona, u novembru 2019. godine ruskoj mornarici je predata dizel-električna podmornica „Petropavlovsk-Kamčatski“ projekta 636,3. Ona je prva u seriji šest takvih brodova koji su u izgradnji za pacifičku flotu.
Podsetimo da je ugovor o izgradnji šest podmornica projekta 636,3 za Pacifičku flotu potpisalo Ministarstvo odbrane Rusije i „Admiralti brodogradilište“ u septembru 2016. godine. Pacifička flota će 2020. godine dobiti i nuklearnu podmornicu projekta 885M „Novosibirsk“.
Ranije, u februaru 2017. godine, Ministarstvo odbrane Rusije postavilo je na Kamčatki prvu bateriju najnovijih supersoničnih obalskih raketnih sistema „Bastion“, da bi zaštitilo strateške raketne podmornice od brodova potencijalnog protivnika.
Bezbednost granica
Kako analitičari naglašavaju, takve odbrambene mere ruske strane za jačanje nivoa bezbednosti na Kamčatki „od posebnog su značaja s obzirom na sve veće američko vojno prisustvo u regionu.“
Tako su 12. januara elitne vojne jedinice SAD i Japana održale vežbe padobranskog desanta, saopšteno je na zvaničnoj Fejsbuk stranici američkih kopnenih trupa u Japanu. Manevri su izvedeni na poligonu Narasino (prefektura Čiba, koja se graniči sa prefekturom Tokija).
Prema saopštenju lokalnih medija, scenario obuke uključivao je imitaciju operacije na udaljenom ostrvu u Istočno-kineskom moru, koje je zarobio uslovni neprijatelj.
U vežbama je učestvovala prva padobranska brigada kopnenih snaga Japana koja broji oko dve hiljade ljudi i jedinice američkih specijalnih snaga koje su prebačene sa južnog ostrva Okinava.
Pored toga, krajem avgusta Odeljenje za odbrambenu saradnju i bezbednost Ministarstva odbrane SAD saopštilo je da Vašington hoće da proda Japanu 73 rakete-presretače za 3,29 milijardi dolara. U ministarstvu su istakli da ovaj dogovor ima za cilj jačanje nacionalne bezbednosti SAD zahvaljujući povećanju odbrambenih sposobnosti „važnog saveznika“ u azijsko-pacifičkoj regiji.
Po mišljenju Konovalova, SAD namerno proširuje svoje prisustvo u azijsko-pacifičkoj regiji, da bi tamo stvorile dodatne tenzije.
„Azijsko-pacifička regija je zona interesa Sjedinjenih Država. Štaviše, Vašington smatra da u njen sastav ulaze Ohotsko more i Kamčatka. A Japan u tom kontekstu deluje kao velika plutajuća vojna baza za američku stranu“, zaključuje analitičar.
