Analitičari smatraju da za to ne treba kriviti ni demokrate, ni Ruse, već unutrašnje probleme koji mogu da budu kritični za Trampovu izbornu trku.
Prema pisanju medija, glavni unutrašnji problemi u SAD su širenje korona virusa i kolaps na berzama, nezabeležen od 2008. godine. Demokrate bi Trampovu posetu, ističu eksperti, predstavili kao odluku da zanemari borbu sa virusom i nezaposlenošću i željom da pokaže poštovanje prema svom „drugu“ Vladimiru Putinu.
„Tramp je pokušao da smanji napetost zbog korona virusa i govorio da ništa nije strašno i da je to kao sezonski grip, upravo kako to ne bi uticalo na indeks Dau Džonsona, američku ekonomiju i sva njegova predizborna obećanja, jer njemu nije pošlo za rukom da ispuni predizborna obećanja- ekonomski rast i poboljšanje životnih uslova američkih građana“, objašnjava Aleksandra Filipenko, naučni saradnik na institutu za SAD i Kanadu.
Da li se Tramp uplašio korone, ili birača
Pre tri i po godine Tramp je pobedio Klintonovu za više od milion glasova, a to je bilo moguće zahvaljujući državama koje se nalaze u „rđavom pojasu“, nekada uspešnoj industrijskoj zoni, koju je zahvatila nezaposlenost zbog uvoza proizvoda iz Kine, Indonezije i drugih zemalja. Tradicionalno, plavi okovratnici su obično glasali za demokrate, ali zbog njihove podrške finansijskom tržištu i manjinskim prava su prešli na stranu Trampa. Prednost republikanaca u ovim državama je krhka i može da nestane u slučaju da radnička klasa nije zadovoljna Trampovom ekonomskom politikom, što nije isključeno u slučaju da dođe do daljeg širenja korona virusa.
„Ako američka ekonomija nastavi da opada, to će zaista uticati na Trampov rejting. Ljudi sa malim prihodima su njegovo glasačko jezgro. Za njih je svaki pad životnog standarda kritičan, zbog toga Tramp pokušava da na svaki način smanji opasnost od korona virusa, govoreći da na to ne treba obraćati pažnju kako bi umirio tržište“, rekla je Filipenkova.
Eksperti su saglasni da je svako propuštanje prilike da se održe razgovori između ruskog i američkog lidera frustrirajuće, jer postoji veliki broj međunarodnih pitanja koje treba rešiti, ali i sprovesti pregovore o sporazumu START-3 , koji uskoro ističe i predstavlja poslednju branu za trku u naoružanju. Iako bi „Majski sastanak“ povodom Dana pobede bi bio savršena prilika za rusko-američke pregovore, ali bi demokrate ovo iskoristile kao glavni argument ptoriv Trampa u izbornoj trci, uvereni su ekpserti.
Bajden bi zloupotrebio Trampovu posetu Rusiji
„Uzimajući u obzir super-utorak i preliminarne izbore, čini se da će Džo Bajden postati kandidat Demokratske partije i upravo bi Džo Bajden i njegov tim iskoristili Trampovu posetu da objasne da on ima posebne odnose sa Rusijom, jer se sećamo situacije oko Milerove istrage, kada su pokušali da dokažu postojanje zavere između Trampa i Rusije“, rekla je…
Prema rečima Filipenkove, ako bi kandidat bio Berni Sanders, bez obzira što dolazi iz Demokratske partije, on Trampovu posetu Moskvi za Dan pobede ne bi iskoristio kao argument u izbornoj trci. Kako ona objašnjava, razlog za potencijalnu Sandersovu ravnodušnost prema ovom događaju, leži u činjenici da njega ne optužuju za „posebne odnose“ , već za simpatije prema Rusiji, zbog toga što je 1988. godine boravio u Sovjetskom savezu i govorio da socijalizam nije opasan i loš i da od njega treba preuzeti najbolje.
Ipak ona dodaje da, da je američka ekonomija jaka i da Tramp stoji čvrsto na svojim nogama, njemu ništa ne bi smetalo, tim pre što je neophodno voditi pregovore o produženju START-3, koji su zaista neophodni.
Različite uloge u Drugom svetskom ratu, odredile važnost praznika
Iza Trampove odluke da ne prisustvuje proslavi Dana pobede u Moskvi stoje i kulturološki i istorijski razlozi.
Za Ruse je pobeda u Drugom svetskom ratu i uloga Crvene armije postala deo zvanične ideologije. Dan pobede je jedan od najpopularnijih državnih praznika, dan za patriotska osećanja, sastavni deo nacionalnog ponosa i podsetnik da je opstanak ruske zemlje i ruske civilizacije tada doveden u pitanje. U američkoj kulturi kult pobede u Drugom svetskom ratu ne postoji, a osim toga oni ovaj rat povezuju sa događajima u Japanu.
„Amerikanci su doprineli vrlo malo pobedi u Drugom svetskom ratu, tačnije nad hitlerovskom Nemačkom. Oni su započeli vrlo ograničene vojne operacije na Siciliji 1943. godine i u Normandiji 1944, kada je praktično hitlerovska Nemačka bila poražena. Amerikanci su svu pažnju usmerili na vojna dejstva u azijsko-pacifičkom regionu, na rat sa Japanom. Pa čak i tamo je bilo pitanje da li će pobediti da Sovjetski savez nije ušao u rat, jer se pokazalo na Okinavi da su kopnene mogućnosti SAD prilično ograničene“, rekao je Aleksej Podberjozkin, direktor Centra za vojno-politička istraživanja Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
Podberjozkin poseća da američki veterani nisu zauzeli ni Berlin i da je njima vrlo teško da se sete nečeg pozitivnog iz Drugog svetskog rata i da nemaju puno razloga da se nečim diče.
U dvadesetom veku, SAD su ratovale mnogo više od Rusije, a sećanje na ratne događaje je oličeno u praznicima kao što su Dan veterana u novembru i Dan sećanja krajem maja, te je Drugi svetski rat, za Amerikance, samo jedan u seriji događaja.
