Virusolog sa sveučilišta Britiš Kolumbija Kurtis Sutli rekao je da su istraživanja utvrdila da se više od 800 miliona virusa smesti na svakom četvrtom metru zemlje svakog dana, a da u kašici morske vode obično je više virusa nego ljudi u Evropi.
„Većina nas proguta više od milijardu virusa svaki put kad plivamo“, kaže Sutli, prenosi portal Indeks.
Poreklo virusa
Premda su njihovi počeci još nerazjašnjeni, virusi su ostavili trag na gotovo sav život na Zemlji, uključujući i ljudski. Oko osam odsto ljudskog genoma je virusnog porekla, to jest ostataka pradavnih virusa koji su nas inficirali.
Ipak, njihova priča počinje pre ljudske. „Mislimo da su virusi ovde od samoga početka“, kaže Sutli.
Jesu li to sve „loši momci“?
Većina virusa nam privlači pažnju jer se zbog njih razbolimo. Od SARS-a početkom ovog veka preko ebole u zapadnoj i srednjoj Africi do današnje epidemije novim koronavirusom, zarazne virusne bolesti sve su raširenije. Ali ima i čestitih virusa.
„Gotovo svi su virusi za ljude, zapravo, bezopasni“, kaže virusolog sa Kejptaun univerziteta Ed Rybicki.
Mnogi nam čine i dobro jer inficiraju druge organizme koji bi u suprotnom bili štetni po ljude. Uz to, od oslabljenih virusa rade se vakcine, a u medicini se razvija nova metoda lečenja raka ubrizgavanjem virusa u kancerogene stanice.
Rybicki je veći deo svog profesionalnog života proveo pokušavajući da pronikne u tajne virusa i tvrdi da ih ima mnogo više.
„Oni su najraznovrsniji organizmi na planeti i ima ih više nego bilo čega drugog, a mi i dalje jedva da o njima nešto znamo“.
Pročitajte još:
