Legure tekućih metala, kao i živa koja ima najnižu tačku topljenja (minus 38,8 stepeni Celzjusa) ne postaju čvrste na sobnoj temperaturi. One se tope na nižoj temperaturi od pojedinih metala od kojih su izrađene.
Jing Lu i njegovi kolege sa Univerziteta Cinghua u Kini stvorili su sličan materijal mešanjem čistog galijuma i indijuma, odnosno leguru tekućeg metala s tačkom topljenja na 15,7 stepeni, piše „Nju sajntist“, prenosi „Indeks.hr“.
Odličan materijal za egzoskelete
Kako bi smanjili njegovu gustinu, umešali su sićušne staklene mehuriće veličine 75 mikrometara napunjene vazduhom. Te kuglice smanjile su gustinu galijum-indijumske legure skoro za 97 odsto bez promene njenih drugih svojstava, poput velike električne provodljivosti i dobre sposobnosti oblikovanja. Sada je ta legura idealna za izradu egzoskeleta koji nisu preteški za praktičnu upotrebu ili fleksibilnih robota koji bi se mogli transformisati zavisno od temperature.
Shodno veličini staklenih mehurića, gustina tekuće legure kretala se između 0,45 grama po kubnom centimetru (što je upola manje od gustine vode) i 2,01 grama po kubnom centimetru. Ovakav materijal mogao bi biti koristan i za kontrolu plovnosti podvodnih uređaja.
Studija naziva „Lagani tečni entitet metala“ objavljena je u „Advansed fankšnal materijals“.
