Univerzitet u Sidneju je 2015. godine na snimcim proučavao studente a i beležio koliko puta dodiruju svoja lica. Svaki od 26 budućih lekara koji je učestvovao dodirnuo je lice prosečno 23 puta tokom sat vremena. Gotovo polovina tih dodira (44 posto) uključivala je oči, nos ili usta, za Si-En-En piše Fejt Karimi, a prenosi „Indeks.hr“.
Ne dodirivati lice teže je nego što zvuči
U borbi protiv koronavirusa, koji je dosad širom sveta ubio više od 4.000 ljudi, dovoljan je samo jedan dodir da se mikrobi s prstiju prenesu u telo kroz nosnice, oči ili usta.
„Virusi koji napadaju respiratorni sastav u telo ulaze kroz mukozalne membrane koje se nalaze u nosu, usnoj šupljini i usnama. Lošom higijenom ruku lako je pokupiti viralnu infekciju“, kaže doktorka Daun Mejni Beker, specijalista za infektivne bolesti na Floridi.
No, budući da celog života dodirujemo lice, zaustavljanje ove navike teže je nego što se čini. U petak se na društvenim medijima pojavio snimak kalifornijske direktorke departmenta za javno zdravstvo koja dodiruje svoje lice tokom konferencije za novinare na kojoj savetuje ljude da to ne čine.
Čak i jedan ozloglašeni i samoproglašeni klicofob ne može sebi da pomogne.
„Nedeljama nisam dodirnuo lice, nedostaje mi“, šalio se prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp.
U ponedeljak se pojavila njegova fotografija na kojoj dodiruje svoje lice.
Dodirivanje lica ponekad je povezano sa stresom
Kao i većina ponašanja, stalno dodirivanje lica počinje u mladoj dobi i s vremenom postaje navika.
Ljudi svoja lica dodiruju iz različitih razloga. Vladina studija iz 2014. godine ukazuje da dodirivanje lica smanjuje stres i nelagodu.
„Spontan gest samododirivanja lica događa se više puta svakog dana kod svih ljudskih bića, ponajprije u stresnim situacijama. Ovi pokreti nisu usmereni na komunikaciju i često se izvode s malo ili nimalo svesti o njima“, stoji u spomenutoj studiji.
Postoje načini da se umanji šansa od infekcije uprkos dodirivanju lica
„Biti svestan ove navike pomaže pri izbegavanju dodirivanja lica. Važno je prepoznati okidače poput curenja nosa ili kijanja. U takvim slučajevima, dobro je imati maramicu i ne dodirivati lice golim rukama“, savjetuje Beker.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti savetuje pranje ruku vodom i sapunom najmanje 20 sekundi. Ako voda nije dostupna, može se koristiti i sredstva za dezinfekciju ruku koja sadrže najmanje 60 posto alkohola.
Razmislite o stvarima na kojima su mikrobi, a koje dodirujete svaki dan. Mobilni telefoni, ključevi od automobila, vrata i liftovi, čak i novčanice za koje ne znate gde su sve bile.
Sad zamislite da se sve te bakterije, virusi i alergeni iz tih predmeta prenesu u vaše telo kroz sluznicu nosa, usta ili oči. Ili kroz posekotinu na licu ili vratu za koje ni ne znate da imate.
