Svetski poznata opereta „Vesela udovica“ premijerno je izvedena u Operi i teatru Madlenijanum u Beogradu sredinom februara. Poslednji put „kraljica operete“, kako je nazivaju, igrala se u Beogradu davne 1979. godine, a pre toga 1965. Komad je izvođen i u bivšoj Jugoslaviji i širom sveta sa ogromnim uspehom, ali nikada u Crnoj Gori za koju je tematski vezan.
Raspusni život prestolonaslednika Danila
Šta se to dogodilo pa su se Crnogorci distancirali od jedne od najpoznatijih opereta koja se tiče njih samih i po kojoj su u svetu prepoznati? Zašto je jedna predstava u Beču bila brutalno prekinuta i ko je to organizovao? Ove događaje rasvetlio je dr Mihailo Rundo, koji nam je iz prve ruke besedio o svom dedi Ristu i njegovim prijateljima, ruskim studentima:
„Knjaz Nikola Prvi imao je tri sina i devet kćeri. Ženska deca su bila na ponos ne samo njemu, nego i svim ljudima u Crnoj Gori. Za sinove se to ne bi moglo reći. Oni su duže živeli u tuđini nego pored svojih roditelja, a državna kasa im je bila lako dostupna. Mogli su sebi dozvoliti dosta komotan i neodgovoran život. U tome je prednjačio prestolonaslednik Danilo. Živeo je više godina u Parizu i imao diplomatsku zaštitu. Francuske novine su o njemu često pisale, preterujući u pričama o terevenkama, opisujući njegovo loše parisko društvo kao sramotu za knjaza i Crnu Goru. Knjaz je sve to od drugih krio i nije dozvoljavao da se o tome piše u Crnoj Gori“.
Raspusni život prestolonaslednika Danila u Parizu poslužio je dvojici Francuza (Viktoru Leonu i Leu Stajnu) da napišu libreto za operetu „Vesela udovica“. U Parizu nisu našli kupca za svoj rad, ali je od njih ideju otkupio bečki kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar. Premijera je održana 1905. i od tada se stalno izvodi.
Svi izvođači na pozornici su nosili modifikovanu crnogorsku nošnju, sa poznatim crnogorskim kapama. Pojavljivanje „crnogorskog prestolonaslednika“ Danila na pozornici u Beču, u ulozi raspusnog mladog čoveka, okruženog lakim, slobodnim ženama, pretvorilo se u skandal prvog reda.
„Originalni“ Danilo je tada bio već dugo oženjen, a svi Crnogorci su operetom bili povređeni. Ali, ona je bila sve popularnija, a mesta u gledalištu stalno rasprodata. Protivnici crnogorske dinastije bili su svakim danom sve zadovoljniji.
Skandal u pozorištu
„Naš deda Risto Rundo je bio austrijski podanik, rođen u Mostaru, ali je od kraja 19. veka sa porodicom živio na Cetinju, gde je prvo otvorio knjižaru, a bavio se i uvozom mašina ‘Singer’ i bio njihov predstavnik za Crnu Goru. Zbog toga je često putovao u Beč i odsedao u jednom pansionu u kojem su stanovali i ruski studenti. Sa njima se sprijateljio, redovno ih je izvodio da se počaste i provedu. Od njih je doznao za ovu sramotu crnogorskog naroda, pa je rešio da nešto preduzme. Studentima je kazao: ’Do sada su nas sramotili, a od sada više neće!‘ Smislio je plan o kome je ćutao. Za predstavu je kupio deset ulaznica, prvi red stolica. Dogovorio se sa ruskim studentima da ga u svemu slede. Kratko im je rekao: ‘Radite sve ono što i ja budem radio’. Oni su to prihvatili, ne znajući šta Risto sprema“, priseća se Rundo.
Bila je nedelja, sala je bila puna. Opereta je počela... ali kada se „prestolonaslednik“ Danilo pojavio pijan na bini, zagrljen sa golišavim devojkama, Risto je ustao, pa stolicu na kojoj je do tada mirno sedeo, svom snagom bacio na pozornicu! To isto su uradili i ruski studenti. Stolice su letele ka pozornici, a jedna od njih je pala niže, u prostor ispred pozornice na glavu dirigenta Roberta Stolca.
Na opšte zaprepašćenje, usledili su uzvici: Atentat! Zavera! Ubice! Publika je u panici navalila na izlaze, a zavesa je spuštena. Čuvari su uleteli u salu, počeli da tuku „demonstrante“, a uskoro je stigla i policija i sve ih pohapsila. Risto je bio u crnogorskoj nošnji i svima je, iz sveg grla vičući, pokušao da objasni zbog čega oni protestuju. Sutradan su sve novine u Beču o tome pisale. Bio je to pravi pozorišni skandal u Austriji. Rista su novine nazvale – „ludak u pozorištu“.
I dok su se mnogi u Evropi zgražavali nad ovim činom, Crnogorci su se radovali i slavili glavnog aktera kao junaka. On je, zajedno sa ruskim studentima, proveo dva dana u zatvoru. Na saslušanju je rekao i ovo: „Da su na Cetinju ovako naruženi austrijski car i njegova porodica – isto bih ovako postupio!“ Pušteni su posle intervencije ruskog ambasadora, a Ristu je bio zabranjen dolazak u Beč.
U Crnoj Gori su bili svi oduševljeni – knjaz Nikola je poslao svoju kočiju da Rista dočeka u Kotoru i da ga doveze na Cetinje.
Maestro Robert Stolc i „Vesela udovica“
Dr Rundo je imao prilike da se lično izvini maestru Stolcu, u ime svoga dede koji ga je pre 65 godina, nedužnog, pogodio stolicom u glavu.
Maestro je samo rukom odmahnuo i rekao: „Kakvo izvinjenje, vaš deda je napravio nešto što bi svaki dobar podanik za svoga suverena uradio! On je nama napravio reklamu kakvu smo samo poželeti mogli“.
Malo je poznato da je maršal Tito lično odlikovao slavnog Roberta Stolca i to prilikom njegove posete Austriji, u Beču, 1967. uručio mu orden za zasluge u muzici, a posebno za divne melodije koje je nekada davno komponovao, a Tito ih je, kao mlad radnik u Mariboru, rado pevušio. Robert Stolc je autor preko dve hiljade melodija koje su danas popularne u čitavom svetu. Njegova filmska muzika dva puta je nominovana za Oskara.
Opereta „Vesela udovica“ smatra se najuspešnijom operetom svih vremena. U prvih 45 godina prikazana je širom sveta više od 300.000 puta. Snimljeno je pet filmova na ovu temu sa istim imenom. Prvim izvođenjem dirigovao je tada mladi, ali već proslavljeni, austrijski kompozitor i dirigent Robert Stolc, i to je radio sve do svoje smrti 1975. godine.
Najbolji i najlepši pozorišni Danilo svih vremena bio je Holanđanin Johanes Hesters. Zbog te uloge on se preselio u Beč. Niko u Evropi nije tako lepo frak i cilindar na glavi nosio kao on. Žene su ga, posle predstave, sačekivale pred pozorištem. Ulogu Danila je u Beču tumačio više od 1.500 puta.
Možda vas zanima i:
