Rizične grupe- osobe starije od 70 godina, kardiovaskularne bolesnike, dijabetičare i hronične plućne bolesnike, Nestorović ovako savetuje:
„Kao što su i Italijani preporučili, važno je da osobe preko 70 godina što manje borave napolju i da ograniče kontakte sa drugim ljudima, naročito sa onima koji su putovali negde. Da malo pripaze na sebe. Dakle, malo manje „muvanja“ naokolo, a više zdravog načina života. Bitno je i da ne piju alkohol, da se ne prejedaju...“
Prvi čovek zaražen u Srbiji
Sagovornik Sputnjika smatra da slučaj prvog zaraženog čoveka koronavirusom u Srbiji nije ozbiljan jer se pacijent dobro oseća i nema temperaturu. Takvi slučajevi se najčešće prebacuju u kućni karantin.
Zaraženi Subotičanin prema podacima u medijima ima temperaturu 37,4, međutim Svetska zdravstvena organizacija kao kriterijum ozbiljnije zaraze ovim virusom određuje temperaturu višu od 38 stepeni i znake zapaljenja pluća.
Nestorović je naglasio da podaci ukazuju da deca i žene ispod 50 godina praktično ne umiru od ovog virusa, a da je on dva puta češći kod muškaraca kod kojih je klinička slika duplo teža.
Situacija u Italiji je fenomen
Situaciju u Italiji Nestorović opisuje fenomenom:
„Nemačka nema nijedan smrtni slučaj, Francuska 7 ukupno, tako da je vrlo mala smrtnost van Italije. Samo u Italiji se nešto događa. Jutros sam čitao članak nekog italijanskog profesora koji je pokušao da objasni to, ali nije uspeo. Rekao je na kraju da nisu imali sreće ovaj put. Mada, izgleda da je kod njih zdravstveni sistem u pitanju. Jer ako je loš zdravstveni sistem, loše otkrivanje i lečenje, onda je i smrtnost visoka. Izgleda da je tako, zato što kod Kineza je u decembru u prvoj fazi smrtnost bila visoka, u januaru je pala na pola, u februaru na pola od pola, i poslednja tri dana praktično više nema ni oboljevanja ni smrtnih slučajeva“.
Da li je Srbija spremna?
Na pitanje, da li je srpski zdravstveni sistem spreman za borbu sa koronavirusom, Nestorović je rekao da je teško proceniti i dodao da realna opasnost postoji samo ukoliko se pojavi veći broj starijih osoba kojima je potrebna mehanička ventilacija.
„To je problematična stvar zato što je pitanje da li će u tom trenutku biti dovoljno aparata, ali se to se stvarono ne očekuje. Po analogiji sa skorašnjom epidemijom gripa tada je bilo iskorišćeno oko 75 posto respiratora, 25 posto je bilo slobodno. Tada je bilo 6000 hospitalizovanih i oko 700 ljudi na respiratorima“.
