„To je apsolutno primitivna ideja i besmisleno bacanje budžetskog novca u Ukrajini. Bolje bi bilo da taj novac namene pomaganju siromašnima u Donbasu, penzionerima i osobama sa invaliditetom, koje su oni zaboravili“, objasnio je Cekov.
Ruski senator je takođe naveo primer rezultata krimskog referenduma održanog 2014. godine, kada su, uprkos „stalnom ideološkom radu“ ukrajinskih vlasti, Krimljani glasali za ujedinjenje s Rusijom.
„Slična je situacija i u Donbasu, gde su se takođe bavili ideološkom obradom ljudi. A rezultat je nula. Kada postoje unutrašnja ubeđenja, veza sa sopstvenom prošlošću, dobro razumevanje i poznavanje istorije, nikakva propaganda ne utiče na ljudski um“, zaključio je Cekov.
Kravčukova je ranije u intervjuu za izdanje „Apostrof“ predložila da se do stanovnika Donbasa i Krima „dopre“ uz pomoć televizije.
Prema njenim rečima, informativne emisije trebalo bi da se vremenski podudaraju sa početkom policijskog časa na teritoriji samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike i da se prikazuju u 23 časova.
Poslanica je, doduše, priznala da je istakla za šest godina Kijev „izgubio puno vremena“, te da će zato biti veoma teško „dopreti“ do stanovnika Donbasa.
Prisajedinjenje Krima Rusiji
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.
