Prema podacima „Laboratorije Kasperski“, u Rusiji se u 2019. godini trostruko povećao broj korisnika koji su bili žrtve špijunaže i „programa za praćenje“, kao i onih čiji su podaci bili korišćeni, a bankovni računi ispražnjeni i sve to preko mobilnih telefona.
Dimitrij Marinčev, internet ombudsman ističe da je problem špijunaže prego moblnih telefona i krađa ličnih podataka postao problem ne samo za Rusiju, nego i ostale zemlje u svetu.
Kako špijunirati preko telefona
„Za korisnike, sajber bezbednost predstavlja realnu opasnost, ne samo u smislu, da ljudi postaju žrtve prevare ili se susreću sa virusima koji ulaze u njihove uređaje, već i u smislu da opasnost vreba i od apsolutno legalnih i običnih servisa, socijalnih mreža i aplikacija koje takođe prikupljaju, analiziraju i čuvaju veliki broj podataka o korisnicima, koji potom omogućavaju da se kroz njihovu analizu manipuliše sadržajem koji se predlaže korisniku“, rekao je ekspert.
Eksperti navode da hakeri aktivno prate sve trendove i načine manipulacije u internet sferi, a neretko se bave i psihologijom kako bi bolje razumeli i pristupili korisnicima, koji sa druge strane nisu ni svesni koliko se „tajnih informacija“ zapravo nalazi sačuvano u njihovim telefonima.
Jedan od glavnih stručnjaka kompanije „Laboratorija Kasperski“, Viktor Čebišev, ističe da postoje tri osnovna načina za špijunažu i prikupljanje podataka preko mobilnog telefona- softveri za praćenje, reklame i službe za podršku „Gugl Aksesibiliti Srvis“.
Gugl servis je prvobitno bio napravljen za osobe sa invaliditetom, ali su hakeri ubrzo počeli da ga koriste za špijunažu i prikupljanje podataka sa raznih aplikacije. Kada je reč o reklamama, da bi se postavio baner, aplikaciji je neophodno da prikupi veliki broj podataka, nakon čega se informacije prenose trećim licima, a bez znanja korisnika. Na taj način je nemoguće predvideti u čije ruke će informacije dospeti.
Kao najlukaviji način za špijunažu, eksperti navode „softvere za praćenje“. Prema njihovim rečima, oni predstavljaju zapravo legalan način za poslovnu špijunažu, najčešće, ali i špijunažu svake druge vrste. Ovi softveri kada se instaliraju na mobilni telefon, funkcionišu u pozadini, te vlasnik uređaja ne može ni da posumnja da je žrtva špijunske zavere. Ovi softveri ne samo da imaju pristup ličnim podacima, nego prate i lične prepiske korisnika preko društvenih mreža, a imaju pristup i geolokaciji, fotografijama i istoriji pretraživanja.
Ruski način za borbu protiv sajber špijunaže
Andrej Svincov, narodni poslanik u Državnoj dumi ističe da je da špijunaža i krađa podataka otvara ozbiljne probleme i mogućnosti za manipulaciju sudbinama ljudi, kompanija, organizacija, a da moderne tehnologije upravo to omogućavaju.
„Digitalne tehnologije i tehnologije za prenos podataka se brzo razvijaju. Različite vrste digitalnih usluga, kao što su na primer plaćanje preko telefona, bankovnih kartica ili interneta, podrazumeva postepeno prikupljanje podataka o fizičkim licima, njihovim računnima, brojevima telefona i mestu prebivanja.Praktično svi podaci o čoveku počinju da se čuvaju na raznim servisima“ rekao je narodni posalnik.
Svincov ističe da u Rusiji već postoji zakon prema kome postoji obaveza čuvanja svih ličnih podataka na teritoriji Rusije, ali i da pored toga podaci cure. On dodaje da je nedavno usvojen zakon o stvaranju centralizovane baze podataka za fizička lica koja su građani Rusije, a čiji će administrator biti Poreska služba.
„Biće stvoren centralizovani državni organ koji će koji će prikupljati podatke o svim građanima Rusije, kao i o onima koji žive na teritoriji Rusije. Svi ostali elektronski servisi će se obraćati ovom organu za identifikaciju korisnika“, rekao je narodni poslanik.
Na ovaj način, sve komercijalne organizacije, organi ili institucije koje traže podatke će dobiti samo potvrdu o postojanju tih podataka.
Eksperti ističu da je najbolji način zaštite od špijunaže preko telefona, redovno čišćenje i uklanjanje aplikacija koje se ne koriste. Čim aplikacija traži dozvolu za pristup pozivima ili albumu, treba razisliti o njenoj sigurnosti.Skup mera usmerenih na zaštitu mobilne privatnosti, stručnjaci nazivaju „sajber imunitetom“, a u savremenom svetu, kako kažu, on nije manje važan od imuniteta ljudskog tela.
