Poznata mađarska niskotaroifna avio-kompanija „Viz er“ saopštila je da je zaključila finalni ugovor sa svojim partnerom Abu Dabi holding (ADDH) kompanijom o osnivanju niskotarifne kompanije „Er Abu Dabi“ koja bi sa sedištem u Abu Dabiju na jesen trebalo da počne da radi.
Putnicima će, kako je saopštio „Viz er“, ponuditi niske cene avio-karata uz kvalitetnu uslugu na letovima do brojnih destinacija u Evropi, na Bliskom istoku, u Aziji i Africi.
Direktor mađarske kompanije Jožef Varadi je prilikom nedavne prezentacije poslovnih rezultata za treći kvartal ukazao da su među potencijalnim tržištima nove avio-kompanije i države Balkana, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.
Generalni direktor kompanije ADDH, Muhamed Hasan Al Suvaidi je precizirao da će glavna delatnost nove avio-kompanije biti uspostavljanje linija ka tržištima na kojima „Viz er“ posluje i beleži visoku stopu rasta, odnosno u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Evropi.
Vest je došla nepunih mesec dana pošto je „Etihad ervejz", avio-kompanija takođe sa sedištem u Abu Dabiju, koja je vlasnik 49 odsto „Er Srbije“, a već duže vreme je suočena sa finsijskim problemima, najavila prodaju 38 aviona, ali i otkazivanje ili smanjenje podrške avio-kompanijama u koje je investirala.
„Er Abu Dabi“ mogao bi da ugrozi Etihad u Srbiji
Kako će se osnivanje nove niskotarifne avi-kompanije u Abu Dabiju odraziti na Etihad, a posredno i na poslovanje „Er Srbije“? Hoće li taj udar uspeti da izdrži naš nacionalni avio-prevoznik i šta ako „Etihad“ izađe iz „Er Srbije“?
Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Slobodana Aćimovića, vest o osnivanju nove niskotarifne kompanije je sasvim logičan potez „Viz era“, jer su videli da Etihad generalno, ne samo u Srbiji, ima probleme. Zato je, smatra on, razumljiva odluka da se iskoristi ta tržišna prilika i to prestrojavanje „Viz era“ na neke linije na kojima do sada nije imao dovoljno tržišnog uticaja.
Na pitanje, kako će se to odraziti na kompaniju „Etihad ervejz“ , pa onda i na „Er Srbiju“, on kaže da je to sada teško predvideti.
„Etihad treba posmatrati kao ozbiljnu, veliku kompaniju, koja je rešila da primeni strategiju koja podrazumeva izlazak iz nekih biznisa u koje je ranije ušla, pa tako to važi za 'Alitaliju' i 'Er Berlin'. Naravno, ne bi bilo dobro da se to desi i sa 'Er Srbijom', ali nije nemoguće da se desi. Alijanse se začas sklope i rasklope, i ne bi me čudilo da se 'Er Srbija' nađe u strateškom zagrljaju nekog drugog, a da to više ne bude Etihad“, ukazao je Aćimović za Sputnjik.
Potrebno strateško partnerstvo
On je nedvosmilen u oceni da je „Er Srbiji“, u svakom slučaju, potrebno strateško partnerstvo i zbog snage brenda i zbog takozvanog šerovanja linija, jer ona sama ne može da opstane na tom turbulentnom tržištu, posebno zbog dugolinijskog saobraćaja koje je Etihad jako dobro organizovao.
„Ako neko ima probleme realno je da ih rešava i da izaće iz onih biznisa koji nisu profitabilni. Nikako ne bih poredio situaciju koju je 'Etihad' imao sa 'Alitalijom' koja je bila mnogo veći problem u odnosu na 'ER Srbiju' koja je bila očišćena od dugova i sa mnogo višeg nivoa ušla u alijansu sa Etihadom nego Alitalija“, ukazao je profesor ekonomike saobraćaja.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, međutim, smatra da sve što se događa ukazuje na to da će i „Er Srbija“ deliti sudbinu onih koji su, kako kaže, već nastradali u okviru Etihada, a to, napominje on, nisu samo „Er Berlin“ i „Alitalija“, već švajcarska avio-kompanija „Darvin", ali i neke na Dalekom istoku.
„Er Srbija živi od subvencija i utoliko je Etihad ovde prisutan. Bez državnih subvencija Etihad bi napustio Er Srbiju kao što je napustio i ove ostale. Trend u civilnom vazduhoplovstvu u stvari je premeštanje težišta na niskotarifne firme koje praktično daju samo nešto malo manje usluga od linijskih što se uglavnom svodi na manje prtljaga. Ako imate nešto više prtljaga plaćate nešto više kartu, ali ni blizu one cene karata koje su u linijskom saobraćaju“, ističe on za Sputnjik.
Priprema se i aerodrom...
Kombinacija između Viz era i Abu Dabi kompanije njemu se čini sasvim razumnom jer u dobroj meri pokriva Balkan i veže ga sa Evropom, pa čak i sa interkontinentalnim letovima prema Americi.
„Aerodrom u Beogradu će se boriti da dobije više linija te nove niskotarifne avio-kompanije i ni u kom slučaju većinu tog prometa neće prepuštati Nišu“, smatra Bušatlija.
On podseća na poziciju Er Srbije koja po ugovoru države o koncesiji nad beogradskim aerodorom sa francuskom kompanijom mora da ima najmanje 45 odsto od ukupnog prometa na aerodoromu.
Napominje, međutim, da se tu računa i učinak niskotarifnih kompanija i zato smatra da će u tim uslovima teško „Er Srbija“ moći da ostvari obavezu iz ugovora o koncesiji. Iako je prošle godine povećan broj putnika „Er Srbije“, koncesionar je u igru ubacio i druge aviokompanije, uglavnom niskotarifne, a one će sve više pritiskati Er Srbiju.
Bušatlija kaže da se i po radovima koji se izvode na samom aerodormu vidi da se deo platforme za avione radi u formi onih za niskotaroifne. Zbog malih tarifa i da bi što manje takse plaćali aerodoromu oni su udaljeni od centralnog terminala i avionu se prilazi autobusom, a ne pasarelom, objašnjava sagovrnik Sputnjika, koji nema dilemu da će se najnovija dešavanja u Abu Dabiju odraziti i na srpskog nacionalnog avio-prevoznika.
