Sve 162 vrste ovog podreda Ceratioidea čine čudni parovi: mužjaci su patuljasti, ženke mnogo puta veće (neke skoro metar dugačke). Ipak, oni su jedinstveno opremljeni da bi pronašli jedno drugo.
Prekomerno velike nozdrve mužjaka hvataju vodom nošene ženske feromone. Njegove dobro razvijene oči tragaju za svetlosnom tačkom: bioluminescentnim mamcem na peteljci koji krasi čelo ženke, piše Nacionalna geografija.
Ted Pič, ihtiolog s Univerziteta Vašington, kaže da raznoliki oblici mamaca, pigmentni i svetlosni obrasci saopštavaju mužjaku da je pronašao ženku svoje vrste, za koju se on kači. Ali, "kačenje" je blaga reč.
Da ne bi u neizmernoj tami rizikovao razdvajanje od partnerke, mužjak se za nju pričvršćuje zubima i tu ostaje. "Naposletku koža mužjaka i ženke srasta", kaže Pič; krvni sudovi se združuju "tako da njena krv teče kroz njegovo telo".
Peraja i drugi neupotrebljavani delovi tela odumiru dok mužjak ne postane ono što ženka od njega želi: fabrika sperme. Ovaj seksualni parazitizam donosi plodove. Kada je ikra ženke spremna, ona signalizira mužjaku.
Dok je oplođuje, ona ispušta masu želatinoznih jajašaca koja se širi u vodi. Plovna masa oplođene ikre polako se penje u gornje sfere okeana. Tamo se larve izležu i hrane planktonom. Kad počne da sazreva, kaže Pič, riba pecač pravi "veliku vertikalnu migraciju" nazad u mračnu dubinu da bi pronašla partnera po svojoj meri.
