Prema podacima Tatjane Macure, osnivača inicijative „Mame su zakon“ i narodne poslanice, izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom od njegovog stupanja na snagu jula 2018. godine najavljivane su iz Vlade Republike Srbije pet puta.
Najveći problem ovog zakona, ocenjuju Macura i Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac, je u tome što je sa ranijih 12, broj meseci koje ulaze u obračun nadoknade za porodiljsko odsustvo povećan na 18.
„I tu u problem dolaze sve one žene koje imaju radnog staža manje od 18 meseci, one koje su zaposlene na crnom tržištu rada ili one koje rade u sivoj zoni rada, pa ne dobijaju kompletne iznose svojih zarada na račun, već deo dobijaju i na ruke. To je najveća grupa žena koje su pogođene ovim zakonom“, rekla je Macura za Sputnjik.
Nigde nije granica 18 meseci
Urednica portala Bebac rekla nam je da period od 18 meseci za isplatu porodilja ne postoji nigde u svetu, kao i da Konvencija za zaštitu materinstva propisuje maksimalan period od jedne godine.
Problem je i u tome što naknada za trudničko bolovanje ne ulazi u obračun naknade porodiljskog odsustva, tako da one žene koje su prinuđene da održavaju trudnoću moraju da biraju između svog i zdravlja bebe sa jedne, a većih primanja na porodiljskom odsustvu sa druge strane.
„Pored toga imamo problem da su diskriminisani roditelji dece sa smetnjama u razvoju zato što mame koje koriste porodiljsko bolovanje ili odsustvo radi nege deteta ne mogu da dobijaju naknadu za tuđu negu i pomoć. To sad isključuje jedno drugo i nije bilo tako ranije“, objašnjava Mihnjakova za Sputnjik.
Prema rečima naše sagovornice, Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom bitno je ugrozio prava preduzetnica, odnosno žena koja imaju znatno veća primanja, tako što je naknadu za porodiljsko odsustvo ograničio na iznos tri prosečne mesečne plate:
„Njima ne teče radni staž, njima nije pokriveno zdravstveno i socijalno osiguranje tokom porodiljskog odsustva. One dobijaju svoju platu od koje moraju da odu da uplate same ukoliko žele da im teče radni staž. A ukoliko hoće da im firme i dalje rade, one moraju da angažuju nekog ko će raditi umesto njih i da za njega obezbede i platu i poreze i doprinose, pa im tako od plate ne ostaje ništa“.
Za poljoprivrednice ograničenje od 24 meseca
Poljoprivrednice su takođe nepravedno diskiminisane time što pored drugih problema koje ovaj zakon donosi, za njih ne važi period kontinuiranog zaposlenja od 18 meseci, već da bi primale punu nadoknadu na porodiljskom odsustvu moraju da imaju prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo i trajanju od dve godine.
Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom predviđa i pomoć za žene koje nisu u radnom odnosu, ali uređenje ovog pitanja ostavljeno je lokalnim samoupravama a iznosi koje ove porodilje dobijaju su takođe minimalni.
„U nekim gradovima imamo pomoć za nezaposlene mame, a u nekim drugim mestima nemamo, a ono što su sva istraživanja pokazala jeste da gotovo svaka treća porodilja u Srbija nema primanja. To je ogroman broj“, kaže urednica portala Bebac.
Sagovornica Sputnjika je pozdravila izmene ovog zakona koje se tiču povećanja jednokratne pomoći države za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali smatra da je pitanje usklađivanja rada i roditeljstva tema kojoj se ne posvećuje dovoljno pažnje u našoj zemlji.
Bolovanje na dete isto ko i na sebe
Problem predstavlja i činjenica da mnoge majke kada se vrate na posao u slučaju bolesti deteta nemaju alternativu i moraju da otvore bolovanje. U tom slučaju od plate će dobiti 65 procenta, kao i u slučaju bolovanja po bilo kom drugom osnovu.
„Naravno da je to veliki problem koji opet i ne bi bio toliki da vi sada imate mogućnost da angažujete nekog da vam pričuva dete ili da vam država daje rešenje šta u takvim situacijama. Problem je u tome što mi ne možemo da preživimo ni sa sto posto od naših plata a kamoli sa 65 posto“, smatra Mihnjakova.
Tatjana Macura s tim u vezi smatra da ministarstva ne donose zakone tako što sarađuju među sobom, već se zakonska rešenja donose nezavisno jedno od drugog ministarstva.
„Imamo situaciju da jedan zakon kada stupi na snagu bude u suprotnosti sa drugim zakonom. Na snazi je hiperinflacija donošenja raznih zakona samo zbog toga što želimo da ispunimo neke norme a bez suštinske ocene da li je moguće primeniti neki zakon“, rekla je Macura i dodala da tako žene dolaze u nepovoljan položaj kada moraju na bolovanje da bi negovale dete, i da ih država tada na neki način kažnjava smanjenim primanjem na 65 posto plate.
Prema podacima osnivača inicijative „Mame su zakon“, od stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom smanjen je broj prvorođenih beba za oko 1000 godišnje.
Iz ministarstava za rad i demografiju i populacionu politiku, sa druge strane, ističu da je broj rođenih beba prošle godine porastao za oko 600, međutim ne pominju kakva je situacija sa prvorođenim bebama koje Macura povezuje sa odlukom mladih bračnih parova da napuste zemlju i tamo osnuju porodicu.
Urednica portala Bebac zaključila je temu primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom time što je istakla da se briga o detetu ne završava porođajem i prvom godinom života deteta:
„Vi posle treba da nastavite da gajite to dete i da ga usmeravate dalje, a nailazite na sledeće probleme: nedostatak mesta u vrtiću, diskriminacija roditelja jer ne može svako da dobije mesto u vrtiću, nedostatak pedijatara, polazak u školu. Zapravo je na svakom koraku neki problem“, i apelovala na ministarstva da ovaj zakon napokon uđe u skupštinsku proceduru za izmenu.
