Ovo otkriće ne samo da menja naša saznanja o tome kako život na Zemlji funkcioniše, već može da ima i implikacije na potragu za vanzemaljskim životom.
Tim istraživača, predvođen Dajanom Jahalomi sa Univerziteta u Tel Avivu, odlučio je da prouči parazita Henneguya salminicola koji se najčešće može naću u lososima.
Pripada žarnjacima i deli razdeo zajedno sa koralima, meduzama i anemonama. Iako stvara ciste na tkivu lososa, parazit nije štetan i živi sa lososom do kraja njegovog života.
Ušuškan unutar domaćina, sitni žarnjak živi u uslovima bez kiseonika. Kako to radi nije bilo moguće utvrditi bez analiziranja DNK.
Analize su pokazale da je Henneguya salminicola izgubio svoj mitohondrijski genom. Dodatno, izgubila je sposobnost za aerobnu respiraciju. Naučnici su utvrdili da je parazit razvio drugačije organele, koje se razlikuju od mitohondrijskih zbog unutrašnje membrane, objavljeno je u publikaciji PNAS.
Stručnjaci su želeli da uporede svoje nalaze, pa su izveli iste testove sa DNK još jednog parazitskog žarnjaka Myxobolus squamalis, a nalazi su jasno pokazali postojanje mitohondrijskog genoma.
Rezultati bez ikakve sumnje pokazuju da je ovo prvi višećelijski organizam kojem nije potreban kiseonik da bi disao.
Kako tačno živi i dalje je misterija. Stručnjaci spekulišu da možda direktno od domaćina izvlači adenozin-trifosfat, ali to još nije utvrđeno.
Sposobnost da se metabolizuje kiseonik, odnosno da se diše, počela je pre 1,45 milijardi godina. Velike arheje progutale su male bakterije, a nekako je novi dom bakteriji bio pogodan i njoj i njenom domaćinu, pa su ostali zajedno.
Simbiotski odnos rezultirao je zajedničkom evolucijom oba organizma, a vremenom su bakterije postale mitihondrije. Svaka ćelija u našem telu, sem crvenih krvnih zrnaca, ima veliki broj mitohondrija, a one su ključne za proces disanja.
