Infodemija kao izraz koji je upotrebila Svetska zdravstvena organizacija ukazujući na globalnu pretrpanost informacija oko koronavirusa, počela je da uzima maha među stanovništvom Srbije. Uplašeni građani se snabdevaju zaštitnim maskama, a pojedini i zalihama brašna, mleka i ostalih namirnica, za slučaj pojave koronavirusa u našoj zemlji.
Srbija "zaražena" od infodemije
U moru informacija oko ove globalne zabrinutosti, građani Srbije teško pronalaze verodostojne izvore i boje se da vlasti zataškavaju pojavu ovog virusa kako ne bi došlo do panike.
Stručnjaci tvrde da nema nikakvog razloga za paniku i apeluju na građane da ne veruju dezinformacijama koje se šire medijskom scenom i društvenim mrežama.
„Nema nijednog medicinskog razloga za paniku. Mnogo je blag virus. On ima nižu stopu smrtnosti od gripa, od SARS-a i bilo kog drugog virusa. Drugo, niko od njega ne umire ko nije star i bolestan. Prema statistici u Italiji, njih jedanaest je umrlo do sada, a za osmoro znamo da su svi bili stari oko 80 godina, i imali sukardiovaskularne probleme“, rekao je za Sputnjik priznati srpski pulmolog Branimir Nestorović.
On objašnjava da od ovog virusa postoji rizik samo za ljude koji boluju od kardiovaskularnih i plućnih bolesti i dijabetesa. Međutim, prema Nestorovićevim rečima, ni to nisu alarmantni podaci jer je procenat smrtnosti kod kardiovaskularnih bolesnika oko 11 procenata.
U medijima dominiraju laži
Profesorka sa Fakulteta političkih nauka u penziji Neda Todorović, komentarisala je za Sputnjik širenje dezinformacija o koronavirusu putem medija.
„To je pitanje kredibilnosti medija. Mi smo svedoci činjenice da u čitavom svetu, a posebno kod nas, u velikom broju medija dominiraju lažne vesti. Od lažne vesti do teorije zavere samo je jedan korak. Prema tome, mi kao građani nismo sigurni da je ono što putem medija dobijamo kao informaciju tačno, da je to nešto u šta mi možemo da poverujemo“, smatra Todorovićeva.
Naša sagovornica je istakla da se, prema statističkim podacima, u slučaju koronavirusa radi o minimalnim procentima ugroženih. U Kini je oko 77 hiljada ljudi zaraženo, pa imajući u vidu broj stanovnika ove zemlje koji prevazilazi milijardu i četiri miliona, radi se o procentu zaraženih od 0,01.
U Italiji nema panike
Todorovića naglašava da joj nije jasno zašto niko ne govori o nemalom broju ljudi koji su ozdravili od koronavirusa - šta je sa njima, kako su oni ozdravili, šta se njima davalo.
„Paralelno gledam italijansku i našu televiziju i vidim da iako tamo postoji značajan broj zaraženih u severnom delu zemlje, u medijima nema neke velike panike. Jedan od njihovih najpopularnijih voditelja juče je rekao gledaocima da treba dobro prati ruke i da njima ne treba dirati usta, nos i oči. To je nešto što nama niko nije rekao, a to je elementarna stvar kulture“
Profesorka sa FPN zaključuje da je glavni problem u vezi sa plasiranjem lažnih informacija o koronavirusu taj što u Srbiji postoji ogroman broj tabloida koji manipulišu raznim vestima, a sa druge strane, jako mali broj ozbiljnih i relevantnih medija kojima može da se pokloni poverenje.
„Postoji i pitanje medijske pismenosti. Manje ću se ja potresti koja znam kome mogu da verujem a kome ne, nego čitalac, gledalac i slušalac kome tabloidi i programi koji emituju rijalitije saopštavaju kakva je situacija“.
"Vesti" na mrežama koje impesioniraju
Stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović, objasnio je za Sputnjik da se širenje panike društvenim mrežama dešava zato što ljudi imaju potrebu da impresioniraju svoje pratioce objavljujući informacije za koje ni sami ne znaju da li su istinite.
„Na društvenim mrežama može se naći veliki niz kontroverznih informacija oko koronavirusa. Počev od toga da ljudi savetuju da se uopšte ne izlazi iz kuće do toga da se priča da je to preterano jer je smrtnost od običnog gripa veća i tako dalje. To je veliki problem jer ljudi ne znaju kome da veruju“, rekao je Pavlović.
Sagovornik Sputnjika naveo je i problem nepoverenja ljudi u zvanične institucije, i zaključuje da se treba informisati iz proverenih i zvaničnih izvora informisanja, što domaćih što stranih.
