Kako je rekao, taj datum je potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin.
Krašenjinikov je objasnio da je taj datum izabran jer se 19. aprila završava pravoslavni post, a 24. aprila već počinje muslimanski Ramazan.
Kako je ranije Putin najavio, zakon o izmenama Ustava stupiće na snagu samo ukoliko građani Ruske Federacije to odobre.
Govoreći o samim izmenama, Putin je naveo da je do sada stiglo preko 900 predloga, što govori o tome da su građani aktivno uključeni u ovaj proces.
Najvažnije izmene ruskog ustava
U obraćanju Saveznoj skupštini 2020. godine predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o ustavnim amandmanima koje smatra neophodnim. Među njima je promena mehanizma formiranja Vlade, konsolidacija uloge Državnog saveta i novi kriterijumi za predsedničke kandidate.
Kako je najavio, novi zahtev biće da lica koja se nalaze na funkcijama koje su strateški važne za suverenitet zemlje (predsednik i članovi Vlade, poslanici, senatori, sudije, šefovi regiona) nemaju strano državljanstvo ili dozvolu za boravak u drugoj državi.
Što se tiče funkcije predsednika Rusije, neophodno je uvesti pravilo da šef države može da bude lice koje je stalno živelo na teritoriji Ruske Federacije najmanje 25 godina i nikad nije imalo strano državljanstvo ili dozvolu za boravak u drugoj državi.
Ruski predsednik takođe je predložio da se u Ustavu konsoliduju principi jedinstvenog sistema javne vlasti: mogućnosti lokalne samouprave treba proširiti i ojačati, potrebno je propisati pravila da minimalna plata ne može biti manja od granice siromaštva i treba uvesti redovno indeksiranje penzija.
Osvrnuo se i na pitanje izbora premijera, te je naveo da je neophodno poveriti Državnoj dumi odobravanje predsednika Vlade, a zatim po njenom podnesku, svih njegovih zamenika i saveznih ministara. Sa druge strane, predsednik neće imati pravo da odbaci kandidature nadležnih zvaničnika.
