Švitkin je, komentarišući pretnje američkog Stejt departmenta da bi Srbija mogla da se zbog nabavke „Pancira“ nađe na udaru sankcija, podsetio da je ovo nije prvi slučaj te vrste i da Amerikanci prete svima koji nabavljaju rusko naoružanje.
„Ne isključujem da te sankcije mogu biti realne. To se ne može isključiti. Naravno, postoje određeni rizici. Isti rizici su se očekivali i za Tursku koja je kupila ruski sistem. Nama je jasno da Turska i Srbija ovde nisu isto. Naši odnosi sa Turskom variraju – ili su u plus ili u minusu, dok mi sa Srbijom očigledno imamo samo dobre odnose, tako da moramo da verujemo jedni drugima, da razumemo jedni druge i da podržavamo jedni druge u onome što se sada dešava“, rekao je Švitkin.
Pancir kao kamen spoticanja
Švitkin ističe da Srbija kao suverena i nezavisna zemlja ima pravo da donosi odluke koje su u najboljem interesu za nju i njenu bezbednost, ali da se kao takva suočava sa određenim spoljnim pritiscima.
„Ja se sa velikim simpatijama odnosim prema Srbiji i srpskom narodu i verujem da je Srbija suverena država i samim tim ima pravo da se brine o sopstvenim odbrambenim sposobnostima bez osvrtanja na SAD, koje su uvek vodile neprijateljsku politiku na Balkanu. Setite se samo bombardovanja Jugoslavije. Treba shvatiti da su Srbi i Rusi bratski narodi, da imaju izuzetno dobre odnose i, naravno, samim tim vezuju nas i konstruktivni odnosi u okviru vojno-tehničke saradnje, jer pitanje kvaliteta i pitanje cene igraju prilično veliku ulogu za Srbiju prilikom nabavke ovih sistema“, rekao je ruski političar.
Odgovarajući na pitanje zašto je Zapad toliko „zabrinut“ zbog nabavke „Pancira“ od strane Srbije, Švitkin kaže da postoji nekoliko razloga za to.
„Prvo, Zapad je uopšte zabrinut zbog činjenice da je Rusija ušla na napredno tržište trgovine oružjem, oni se brinu da ćemo ih potisnuti sa tržišta. Drugo, oni ovde lobiraju za svoju odbrambenu industriju. Međutim, oni i sami shvataju da su Rusija i Srbija bratske države i da imaju potpuno poverenje jedni u druge. Amerikanci nisu zainteresovani za jačanje savezničkih odnosa Rusije i Srbije, uključujući i u okviru vojno-tehničke saradnje“.
Švitkin takođe smatra da su sankcije kojima SAD prete svim zemljama koje kupuju rusko oružje oblik nelojalne konkurencije.
„Da, naravno. Bili smo svedoci mnogih pregovora, kada SAD pokušavaju da primoraju te države koje od nas kupuju oružje, putem nezdrave konkurencije, čineći sve što je moguće da oni ne kupuju od nas, već da kupuju od njih“.
Srbija se nalazi pod spoljnopolitičkom pretnjom
Komentarišući izjavu američkog generala Frederika Ben Hodžisa, koji je povodom nabavke „Pancira“ pitao zbog koga se to Srbija naoružava i od koga hoće da se brani, Švitkin ocenjuje da se Srbija nalazi pod realnom pretnjom spoljnih neprijatelja, ubrajajući i Ameriku.
„Nama je jasno da se Srbija zapravo nalazi pod spoljnopolitičkom pretnjom, pod pretnjom spoljnih neprijatelja. Oslanjati se na SAD znači nemati samopouzdanja, štaviše, to znači dovoditi u sumnju postojanje nezavisne Srbije. Zbog toga, samo nabavka ovih sistema služi principima jačanja pravne sposobnosti Srbije i jednostavno nema agresivan karakter. To je, u neku ruku, signal za one koji imaju nekakve agresivne planove za Srbiju da će ona biti pouzdano zaštićena. Srbija, bez sumnje, ima od koga da se brani i to nam je svima savršeno jasno – uzgred, i od same Amerike, na primer“, zaključio je Švitkin.
Podsetimo, odgovarajući na pitanje američkih medija šta misli o isporuci prvog dela ruskog protivvazdušnog raketnog sistema „Pancir S“ Srbiji, američki Stejt department je izrazio „zabrinutost“ zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije i pozvao je sve saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija.
Sankcije bi bile uvedene po Zakonu o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA).
Najave o uvođenju sancija Srbiji zbog nabavke ruskog oružja komentarisao je ranije i srpski predsednik Aleksandar Vučić, koji je rekao „da bi besmisleno da nam uvode sankcije zbog „Pancira“. On je tada rekao da ne veruje da će sankcije biti uvedene, a i ako budu neće se, kaže, odnositi na zemlju, možda na ljude.
