Tim dokumentom se utvrđuju ciljevi koledža, njegovo područje delovanja i njegovo upravljanje, prenosi hrvatski portal Euraktiv „Jutarnjeg lista“.
Ideju o osnivanju koledža pokrenuo je francuski predsednik Emanuel Makron govorom na Sorboni septembra 2017, kada je govorio o snažnijoj Evropi. Makron je tada izrazio potrebu za osnivanjem svojevrsne evropske obaveštajne akademije gde bi se obaveštajne zajednice članica EU još više zbližavale kroz obuku, obrazovanje i razmenu.
Francuska je u martu 2019. okupila evropske bezbednosne i obaveštajne službe i tada je počeo rad na koncipiranju Obaveštajnog koledža u Evropi.
Učešće u Obaveštajnom koledžu, koji mediji u Evropi nazivaju „Školom za špijune“ ponuđeno je za 30 država (27 članica EU, Velika Britanija, Norveška i Švajcarska), a do sada su 23 države potvrdile da će potpisati pismo o namerama - Francuska, Nemačka, Italija, Hrvatska, Holandija, Mađarska, Portugal, Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Malta, Norveška, Rumunija, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija.
Projekat Obaveštajnog koledža u Evropi trebalo bi da vodi Grčka, uz podršku Kipra, objavljeno je ranije.
