Nakon Ajove i Nju Hempšira, Berni Sanders odneo je pobedu i u Nevadi. Tako je, za sada, on kandidat koji ima najviše šansi da se suprotstavi Donaldu Trampu na predsedničkim izborima.
Sanders, koji je prošli put za dlaku izgubio od Hilari Klinton, iako vremešan i sa zdravstvenim problemima, uspeo je, barem tako tvrde američki analitičari, da mobiliše Amerikance svih rasa, nacionalnosti, imovnog stanja, godišta, obrazovnih profila. Postao je svojevrstan politički fenomen.
Za razliku od svojih protivkandidata u Demokratskoj stranci, pogotovo za razliku od „starog vuka“ Džoa Bajdena, ali i Pita Butidžidža i Elizabet Voren, Sanders nudi politički program koji umnogome odudara od mejnstrima Demokrata. Zalaže se za reforme koje više priliče skandinavskoj socijaldemokratiji, nego onome što je poznato kao „američki način života“, a kada se pogleda njegova biografija, moglo bi se zaključiti da se radi i o kandidatu koji ne spada u one koji bi mogli da dobiju podršku duboke države čija je baza u Demokratskoj stranci.
Da li je Sanders antisistemski političar
Sanders nije pripadao dubokoj državi i tokom pedesetogodišnje političke karijere relativno se dosledno bavio političkim aktivizmom kao nezavisni član Kongresa, objašnjava Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
„Može se reći da je u političkom delovanju jedan od retkih doslednih političara, ideološki profilisan koji se u kasnom životnom periodu pridružio Demokratskoj stranci, sa socijaldemokratskim programom u socijalnoj i ekonomskoj sferi i izrazito progresivističkim programom koji predstavlja radikalni izraz težnji unutar Demokratske stranke“, kaže on.
Stavljajući naglasak na prava radnika i ekološka pitanja u unutrašnjoj i multilateralizam u spoljnoj politici, Sanders stoji nasuprot Trampu po svim pitanjima.
Za Sandersa bi se moglo reći da je radikalni protivnik Donalda Trampa, koji nije deo sistema i, kao što se Tramp, koji nije bio deo sistema stavio na čelo Republikanske stranke, tako se i Sanders penje na čelo Demokrata kao njegov ideološki antipod. Kao neka vrsta "levičarskog Trampa". Kao višedecenijski političar koji nije menjao stavove u ovom trenutku on odgovara dubokoj državi.
Recept uz pomoć koga Sanders dobija izbore
Ako pogledamo udžbenike za dobijanje izbora, videćemo da svaki od njih kao recept za dobijanje izbora naglašava organizaciju. Na stranu ideološko opredeljenje, istinitost tvrdnji ili stav. Organizacija je ono što dobija izbore.
Prema onome što nam je Gajić rekao, izgleda da je to i recept Sandersovog uspeha u Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi. Naš sagovornik ključ Sandersovog uspeha vidi u tome što iza sebe ima vatrene pobornike, naročito među mlađim članovima Demokratske stranke koji se radikalno protive Donaldu Trampu.
„On je stranački aktivizam podigao na mnogo viši nivo – 2016, kada se pojavio u Demokratskoj stranci, iako je bio dugogodišnji političar, nije bio poznat na nacionalnom nivou. Bio je marginalac u odnosu na Hilari Klinton, međutim, uspeo je da izbije u prvi plan i da joj bude glavni protivkandidat. Sada, četiri godine kasnije, izgleda da je jako dobro napravio stranačku strukturu i kampanju sprovodi preko aktivista“, objašnjava Gajić.
Svojom radikalnom ideološkom pozicijom, Sanders najpre uspeva da mobiliše mlađi deo birača Demokratske stranke, naglašava Gajić. To mu daje medijsku prednost, međutim, trebalo bi biti obazriv i tek nakon idućeg kruga glasanja trebalo bi videti hoće li uspeti da zadrži prednost.
Do kraja ima još mnogo, ali…
Sandersova pobeda u tri države medijski je prenaglašena, misli Gajić. Na primer, u Nju Hempširu je trebalo da odnese ubedljivu pobedu, ali to se nije dogodilo zato što su se progresivističkih glasovi razlili. Pit Butidžidž je postao, tako, najozbiljnija Sandersova konkurencija.
„Iako se očekivalo da će ubedljivo pobediti na Istočnoj obali, to se nije dogodilo. U Nevadi je odskočio, ali to je tako, zato što mu tamo glavni rival nije bio Butidžidž, nego Bajden“, kaže Gajić.
Oči javnosti su sada uprte u Južnu Karolinu, gde će izbori biti održani narednog vikenda, a potom i u Superutorak – 3. marta održavaju se izbori u četrnaest država, među kojima su i Kalifornija i Teksas, države koje daju najveći broj delegata za konvenciju na kojoj će demokratski predsednički kandidat biti definitivno potvrđen.
„Treba biti obazriv i tek nakon izbora u ovih četrnaest država treba videti hoće li uspeti da zadrži prednost u tom nizu država, u kojima je biračko telo nastrojenije ka centru. Još je rano reći da je Sandersova prednost značajna, ali u slučaju da Sanders pobedi i bude nominovan za protivkandidata Donaldu Trampu, imaće velikih problema sa Trampom, zato što će raditi nešto što ni jedan od uspešnih predsednika u poslednjih dvadeset godina nije radio“, navodi Gajić.
Svi pobednici na američkim predsedničkim izborima, trudili su se da prošire svoju biračku bazu, bez obzira koliko im je tvrdo bilo ideološko ubeđenje, dodaje on. Tako se Klinton trudio da pravi što manju razliku između konzervativnih i liberalnih glasača, Obama na prevazilaženje rasnih razlika, Džordž Buš Mlađi radio je na pribavljanje šire konzervativne podrške.
„Berni Sanders vuče ka radikalnoj levici, ne samo Republikancima, već i populizmu Donalda Trampa. To je neki novi vid populizma, ali ultra liberalnog progresivističkog populizma, koji, izgleda, dobija na ubrzanju unutar Demokratske stranke“, kaže Gajić.
Opredeljujući se za Sandersa, Demokratska stranka se radikalizuje i odvaja se od političkog centra idući sve više ulevo, zaključuje on.
