Prorok i ušanka
U belgijskom gradu Gentu nedavno je prikazana izložba pod nazivom „Jan van Ajk. Optička revolucija“. Organizatori su sakupili skoro polovinu dela ovog umetnika iz perioda severne renesanse, i što je najvažnije, pokazali su obnovljene panel-ploče na oltaru iz 15. veka.
I dok se kustosi dive prikazanim naborima tkanine na odeći i svetlim nijansama, pažljivi turisti iz Rusije su iznenađeni kada vide čoveka sa ušankom na glavi.
Zašto prorok ima jedan od ruskih nacionalnih simbola na glavi?
Jedna glava, tri uveta
Naravno, mora se na početku razjasniti istorija pojave ovog odevnog predmeta. Izgleda da je ušanka, kao i mnogo toga u Rusiji, stigla od tatarskih Mongola. Većina istoričara smatra da je ušanka modernizovana verzija njihovog malaja (kapa napravljena od ovčje kože u obliku kupe). Široki poluvratnici štitili su obraze od vetra i mećave. Svečanije kape su bile kraće od tradicionalnih.
Prvobitna mongolska kapa tokom vremena se promenila: čvrsti zadnji deo podeljen je na tri dela (pojavile su se dve bočne strane), odakle i potiče naziv u ruskom jeziku „treuh“ — zimska kapa sa naušnicima.
Drugi narodi su imali svoje varijante. Već u 14. veku pojavila se takozvana kabardinka napravljena od kože vidre kod zaporoških Kozaka. U Belorusiji su nosili ablavuhu, koja je imala „uši“ ne samo sa strane, nego i napred i nazad. Mogla se zavezati na vrhu glave ili, a u oštroj hladnoći, spuštala su se sva četiri dela.
Kako je ušanka dospela do Evrope
Nešto je usvojeno od Pomora (etnička grupa ruskog naroda) i Evropljana. U to vreme nije postojala funkcionalnija i promišljenija odeća koja bi bila prikladnija za rad na vetru na velikoj hladnoći. Stoga su elemente njihovih nošnji pozajmili engleski, holandski i norveški mornari.
Ušanke su bile korisne i onima koji su živeli na kopnu jer je u Evropi u periodu od 14. do 19. veka bilo „malo ledeno doba“. Obilne kiše i neobično surove zime uticale su na izbor odeće. Zato se na platnima renesansnih umetnika mogu videti ne samo kape od krzna, nego i ogrtači.
Jan van Ajk je na oltaru u Gentu stavio ušanku na starozavetnog proroka Zaharija. Kod Bornemana Hansa, holandskog umetnika iz 15. veka, takođe se mogu videti slične kape. Car Žigmund Luksemburški na portretu koji je naslikao Antonio Pizanelo, isto ima ovakvu kapu.
Na delima drugih velikih umetnika — Gerarda Davida, Brojgela, Boša — mogu se videti upravo prepoznatljive ruske ušanke. Izgleda da to nije bila retka pojava, već norma tog vremena. Istoričari još uvek nisu došli do jedinstvene tačke gledišta kada je ova tema u pitanju.
Sa ušankama na tribine Mauzoleja
Ušanka je doživela preporod nakon revolucije u redovima Bele armije. Kapa sa malim štitom koji nije sašiven od krzna, nego od debele vunene tkanine, dobila je naziv „kolčakovka“ u čast predvodnika pokreta Aleksandra Kolčaka.
Suknena kapa je 1934. godine zvanično postala deo uniforme. Nakon pet godina zamenjena je kožnom verzijom i dodato je dugme. Kape za visoke zvaničnike su izrađivali od persijanera (vrsta krzna), a za srednje jedinice od ovčje kože.
Godine 1940. zimi su policajci i borci Crvene armije počeli da nose ušanke, a istovremeno se pojavila potreba za svetlom ovčjom kožom. Zatim je praktične kape počelo da koristi i civilno stanovništvo.
U postsovjetsko doba ušanke su postale moderne zahvaljujući Leonidu Brežnjevu. Upravnik legendarne Modne kuće u Moskvi Aleksandar Igmand pričao je da je pre još jedne u nizu godišnjice revolucije predložio Leonidu Brežnjevu da se ne smrzava u maloj astraganskoj kapi, već da će on izraditi nešto toplije za njega. Brežnjev se složio. Sledećeg 7. novembra čitav Politbiro je stajao na tribinama Mauzoleja sa ušankama od nerca, krzna mladog severnog jelena i persijanera.
Mnogi strani turisti se vraćaju kući sa takvim suvenirom ili makar imaju fotografiju sa ušankom na glavi. U holivudskim filmovima Rusi obavezno nose krznenu ušanku i zimi i leti.
Ako pitate danas bilo kog stranca kako izgleda ruska šubara ili ušanka, on će vam u većini slučajeva odgovoriti pravilno, ne gledajući rečnik.
Ušanka na svetskoj sceni mode
Da li je svaki narod koji je živeo u oštroj zimi sam došao do ideje kako sašiti svoju kapu ili je ideja uzeta od komšija? Na ovo pitanje nema odgovora, ali se zato sa pouzdanjem može reći da je ušanka popularna ne samo kod nas, nego i širem sveta.
Modni dizajneri svake godine u jesenjim i zimskim kolekcijama prikazuju šarene šubare od raznih materijala: veštačkog i prirodnog krzna, vune i tako dalje.
Ovo je zaista moderni dodatak koji upotpunjava izgled. Krznena ušanka prelepo izgleda u snežnim planinama, posebno u kompletu sa dubokim čizmama. Lepo se kombinuje sa krznenim jaknama i pletenom odećom, a prikladna je i u vojničkom stilu. Kada je reč o muškoj odeći dopunjavaju je grube čizme ili kaput, posebno sa sličnim krznenim okovratnikom.
