00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Najskupoceniji Titov orden bio je od zlata, platine, rubina i brilijanata i dobilo ga je devet ljudi

© WikipediaOrden slobode
Orden slobode - Sputnik Srbija
Pratite nas
Najskupoceniji orden na prostorima bivše Jugoslavije bio je Titov Orden slobode koji je napravljen u samo devet primerka, iskovan je u zlatu i platini i optočen brilijantima i rubinima.

Kako pišu Novosti, ovaj skupoceni orden posle rata su dobili komandanti partizanskih armija u završnim operacijama za oslobođenje. Tito je odlikovan ovim ordenom 1947. godine, četiri godine kasnije dobili su ga Ivan Gošnjak i Koča Popović, a 1973. godine Peko Dapčević i Kosta Nađ.

Takođe, poneli su ga 1956. godine i sovjetski maršal Georgi Žukov, koji je predvodio konačni napad na nacističku Nemačku u Drugom svetskom ratu, te 1976. Leonid Brežnjev, vođa Sovjetskog Saveza.

© Sputnik / Mihail Kulešov / Uđi u bazu fotografijaLeonid Brežnjev
Najskupoceniji Titov orden bio je od zlata, platine, rubina i brilijanata i dobilo ga je devet ljudi - Sputnik Srbija
Leonid Brežnjev

Poslednja dva primerka koja su se čuvala u Vojnom muzeju i arhivu, tadašnji predsednik Slobodan Milošević dodelio je 16. juna 1999. komandantima Generalštaba VJ i Treće armije posle NATO agresije, generalima Dragoljubu Ojdaniću i Nebojši Pavkoviću.

Prema dostupnim podacima, autor ordena je vajar Antun Augustinčić, orden je prečnika 68 milimetara, izrađen je od zlata i platine, a u njega su ugrađena 45 rubina i 61 brilijant, od koga je središnji promera šest milimetara.

© AP PhotoJosip Broz Tito i Jovanka Broz: Prvo pojavljivanje u javnosti posle venčanja
Najskupoceniji Titov orden bio je od zlata, platine, rubina i brilijanata i dobilo ga je devet ljudi - Sputnik Srbija
Josip Broz Tito i Jovanka Broz: Prvo pojavljivanje u javnosti posle venčanja

Kako je za Novosti objasnio kolekcionar i stručnjak za odlikovanja Jovan Mara, prvi ordeni i medalje u Titovoj Jugoslaviji stigli su iz Rusije 1944. godine. Veliku materijalnu vrednost ima i Orden Partizanske zvezde, koji je izrađen u Moskvi i iskovan je od 22-karatnog zlata.

Mara kaže da su danas Kinezi najveći kolekcionari na planeti, tako da i naši ordeni dostižu cene na aukcijama od nekoliko desetina hiljada evra.

„Najvišu cenu kod Kineza imaju ruski ordeni koji su nam dostavljeni 1944. iz Moskve, a to su Orden narodnog heroja u 22-karatnom zlatu i Orden Partizanske zvezde prvog stepena. Pored ovih odlikovanja, Rusi su iskovali i Orden narodnog oslobođenja, Orden za hrabrost, Orden bratstva i jedinstva, koji su povučeni posle 1948. Recimo, Orden bratstva i jedinstva ceni se na oko 12.000 evra. Najskuplji orden za koji znam je Ogrlica Svetog Andreja Prvozvanog iz Rusije, koja na tržištu vredi i više od milion evra“, ističe Mara.

On objašnjava da se aktuelni državni ordeni i medalje dodeljuju prema zakonima iz 2009. i 2010. Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, od 2014, odnosno 2016, nosioci su najvišeg srpskog priznanja, Ordena Republike Srbije na velikoj ogrlici. Dalje u rangu se nalaze Orden Srpske zastave u tri stepena, Orden Karađorđeve zvezde (nosilac Novak Đoković), Sretenjski orden, Orden Belog orla sa mačevima i Orden zasluga za odbranu i bezbednost.

„Kada su u pitanje medalje, za hrabrost se dodeljuju medalje Miloš Obilić u zlatu i srebru, medalje za zasluge i za revnosnu službu u zlatu i srebru“, pojašnjava Mara.

Mara navodi da su prva odlikovanja savremene Srbije bila Orden Takovskog krsta iz 1865, zatim Orden Belog orla iz 1883, Orden Takovskog krsta sa mačevima iz iste godine i Orden Miloša Velikog iz 1898. godine.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala