U Javnom preduzeću "Vojvodinašume", koje gazduje lovištem, kažu da je, usled čestog probijanja ograde, broj tih životinja na severu Bačke spao na svega 70 jedinki. Sada je pojačanje stiglo iz Slovačke i Češke.
Migracije ljudi dovele su i do migracija životinja. Idući ka granici, na desetine hiljada migranata prešlo je preko lovišta "Subotičke šume", a žica koja životinje sprečava da izađu, našla im se na putu.
Šezdeset muflona stiglo je iz Češke i Slovačke da popravi brojno stanje u lovištu koje je u stanju mirovanja. Po trofeje ovamo uglavnom dolaze lovci iz Italije, Španije, Nemačke i Austrije, ali su protekle godine izostali, prenosi N1.
"Cela lovna sezona 2019. i 2020. je izgubljena. Nismo mogli da lovimo, jer jednostavno fond divljači je takav da nam ni zakon, ni etika, ni moral ne dozvoljavaju da to možemo da radimo", rekao je izvršni direktor za lovstvo "Vojvodinašuma" Branislav Stankov.
U lovištu, udaljenom svega 200 metara od mađarske granice, lovočuvari su svakodnevno zaticali presečenu ogradu i grupe ljudi, pa su iz bezbednosnih razloga morali da otkazuju unosne lovačke ture. U "Vojvodinašumama" kažu, to ih je koštalo.
"Ne manje od 50, ne više od 100 hiljada evra", naveo je Stankov.
U budućnosti minimalan odstrel muflona
Od blizu 10 hiljada metara žičane ograde koja okružuje 530 hektara prostora ovog lovišta, od 2017. morali su da zamene gotovo polovinu. U "Vojvodinašumama" kažu da ih je samo kilometar ove ograde koštao oko 10 hiljada evra.
Planiraju da sledeće godine lovište ponovo zaživi, ali će u narednih pet biti dozvoljen minimalan odstrel. Populacija muflona brzo će da naraste, međutim, migrantska kriza i dalje traje.
"Taj problem i dalje postoji. Mi imamo problem sa zabranom zapošljavanja. Do 31. decembra smo imali dva lovočuvara, sad smo od 1. januara zaposlili još jednog lovočuvara", rekao je direktor "Vojvodinašuma" Roland Kokai.
U drugom lovištu, takođe na migrantskkoj ruti – Bosutskim šumama kod Morovića, pronašli su drugačiju taktiku.
"Mi imamo na svakih 100, 150 metara natpise na engleskom i arapskom jeziku, gde ih upozoravamo. Tamo je nama najveći problem, pošto postoji raalno velika opasnost prilikom realizacije lova da neko od tih ljudi i strada", objasnio je Branislav Stankov.
Ograda na granici, osim ljudi, zaustavila je i prirodnu razmenu divljači u Panonskoj peščari. Ona ugovorena, daleko je komplikovanija, između ostalog i zato što u Srbiji nema ni specijalizovanih vozila, niti ljudi obučenih za prevoz divljih životinja.
