Sporazum za nabavku jedne baterije „Pancira“, koju čini šest sistema, zaključen je prošle godine, a Litovkin ističe da Srbija time jača svoju bezbednost.
„Pancir S1“ je raketno-topovski sistem koji u principu štiti trupe tokom marša - za vreme prebacivanja trupa sa jedne tačku na drugu ili u odbrani, u ofanzivi itd. Ovaj sistem, u principu, može da štiti i objekte – recimo, komplekse PVO dužeg dometa, kao što je S-125, koje Srbija ima i da radi sa njima u sistemu. Kupovinom ovih sistema Srbija dobija garanciju zaštite svog vazdušnog prostora od nepozvanih gostiju i jača svoju bezbednost, a takođe dobija i obuku svojih vojnika na savremenoj borbenoj tehnici. Trebalo bi takođe da podsetimo da ovo nije jedina vrsta vojne tehnike koju Srbija dobija od Rusije“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Ruski ekspert napominje da su pripadnici RV i PVO Vojske Srbije već prošli obuku na ovim sistemima i da bi „Pancir S1“ vrlo brzo mogao biti u operativnoj upotrebi.
„Koliko mi je poznato srpski vojnici su već prošli obuku u Rusiji da bi radili na tim sistemima. Nakon toga trebalo bi da se obave testiranja na poligonima i potom se „Panciri“ stavljaju u operativnu upotrebu. To je sve. Ne postoje nikakve druge posebne procedure. Moguće je da će biti obavljeno svečano uručivanje te tehnike nekom puku, diviziji protivvazdušne odbrane, ali to zavisi od tradicija Oružanih snaga Srbije“.
Jača srpsko – ruska vojna saradnja
Litovkin ocenjuje da je vojna saradnja Srbije i Rusije uspešna i da je u poslednjih nekoliko godina intenzivirana. Zajedničke vojne vežbe dve vojske, obuke, ruske donacije Srbiji i kupovina ruskog naoružanja – samo su neki od elemenata saradnje Beograda i Moskve.
„Saradnja je aktivna. Jednom sam intervjuisao aktuelnog ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina i on je rekao da Srbija nije bogata zemlja i da ne može mnogo naoružanja da kupuje od Rusije. S druge strane, Rusija ne prodaje Srbiji svoje oružje po visokim cenama, već po najnižim mogućim cenama, jer razumemo da Srbija nije mnogo bogata zemlja. Dakle, ono što Srbija može sebi da priušti, mi to prodajemo. Naravno, Srbija bi volela da ima S-400, ali danas Srbija nema novca za to, a Rusija nema mogućnosti da Srbiji obezbedi kredit za taj sistem. Pa, tako, polako i u malim partijama, Rusija pomaže Srbiji da obnovi i ojača svoje oružane snage i svoju bezbednost, a takođe i da obuči srpske vojnike“, rekao je ekspert.
Litovkin podseća da je rusko i sovjetsko oružje odavno prisutno u Srbiji i da postoji veliko poverenje u njega, a da srpski vojnici dobro vladaju ruskim naoružanjem.
Ekspert ocenjuje i da učešće 75 pripadnika Vojske Srbije na vojnoj paradi u Moskvi, povodom obeležavanja 75. godišnjice od pobede u Drugom svetskom ratu, govori o čvrstim odnosima dve zemlje i dve armije.
„Mislim da je odluka predsednika Srbije da pošalje srpske vojnike na Paradu pobede, gde će oni u istom stroju marširati sa ruskim jedinicama, izrazito govori o tome da je saradnja Srbije i Rusije zapravo prava bratska strateška saradnja - bliskih po duhu i slovenskog bratstva“, rekao je ruski ekspert.
Saradnja Rusije i Srbije – trn u oku NATO-a
Međutim, intezivna vojna saradnja Rusije i Srbije, ukazuje Litovkin, „trn je u oku“ zapadnih zemalja – članica NATO pakta.
„Jasno je da se NATO-u ne sviđa vojno-tehnička saradnja Rusije i Srbije. Oni bi želeli da Srbija bude slaba, slabo naoružana i slabo zaštićena zemlja. Tada bi NATO Srbiji nametnuo svoju vojnu tehniku, pre svega američku i za velike pare vezao bi Srbiju za NATO strukture. Severnoatlanskoj alijansi se ne sviđa ni što Srbija vodi nezavisnu, suverenu politiku, što nastavlja vojno-tehničku saradnju sa Moskvom i ne izražava želju da se pridruži NATO strukturama. Mislim da je to jedan od razloga koji koči i ulazak Srbije u Evropsku uniju. Smatram da su EU i NATO praktično ista stvar. Na taj način NATO vrši pritisak na Srbiju, jer ne želi da postoji zemlja na Balkanu koja bi bila u prijateljskim odnosima sa Rusijom i imala obostrano korisnu saradnju s našom zemljom. I to se ne odnosi samo na vojno-tehničku oblast, nego je tako i u ekonomiji, politici, kulturi i drugim sferama“, zaključio je ruski ekspert.
