Izdvajamo pet ključnih razlika i razloga zbog kojih bi epska borba naroda u Crnoj Gori mogla da bude dublja i suštinski značajnija za Srbe od neminovnih promena koje su se odigrale u oktobru 2000. godine.
- 1. Narod u Crnoj Gori nisu pokrenule nikakve kampanje plaćene inostranim novcem što se dešavalo u Srbiji u predvečerje petooktobarskih promena.
Narodu u Crnoj Gori nisu preko granice stizale pare, kompjuteri i savremena tehniha, medijska oprema, dnevnice, grantovi... Niti su organizatorima litija plaćani seminari, kursevi i službena putovanja da nauče kako da “podižu bunu” i upravljaju masama.
Narod hoda čak i bez sendviča i soka. - 2. Narod u Crnoj Gori nije marioneta na končiću stranih obaveštajaca, najmoćnijih zapadnih igrača, diplomatskih specijalaca, evroatlanskih nevladinih prosvetitelja. Niko ne može da telediriguje stotinama hiljada ljudi koji svakog četvrtka i nedelje brane svetinje širom Crne Gore.
Sve je suprotno. Ljudi su se digli u NATO zemlji, sami, protiv volje Brisela, Londona, Berlina, Vašingtona, Pentagona, Pariza… Protiv Volje svih koji su zdušno podržali i pomogli demokratske promene Petog oktobra.
Narod hoda i ne pita se šta o tome misle najmoćnije sile sveta. - 3. Narod koji se digao u Crnoj Gori nije se oslonio na “svedoke saradnike”, šefove podzemlja, ratne profitere, sive delove nerasformiranih službi, finansijske preletače, parauniforme, paravojske…
Narod u Crnoj Gori koji nosi ikone u rukama nema oslonac u moćnim negativcima koji su Petog oktobra pohrlili u zagrljaj novim vlastima i koji su, u znak zahvalnosti što su opstali, na koncu i smakli glavu srpskom premijeru.
Narod u Crnoj Gori se bori i baš ga briga koje ga službe i družbe prate i prisluškuju. - 4. Narod u Crnoj Gori nisu pokrenuli ni politički profiteri - stranački aktivisti, partijski klimoglavci, lepači plakata, prvoborci i komesari.
Narod koji brani crkve i manastire Srpske Pravoslavne Crkve ne bori se da bilo ko dobije bilo koje parče vlasti, direktorsku fotelju, ministarski kabinet, upravni odbor, krizni štab.
Narod u Crnoj Gori ne vode ni pravi ni lažni opozicionari, već svest o uzvišenom cilju. - 5. Narod u Crnoj Gori izašao je na ulice u proporcionalno u većem broju nego Srbi 2000. u odnosu na broj stanovnika. Iako, neorganizovan i potpuno spontan.
Pa ipak, nisu krenuli da ruše vlast i menjaju vladare već samo da odbrane ono što im je napadnuto.
Peti oktobar je bio značajan datum u istoriji i Srbi su toga dana svrgli autokratsku vlast koja je ostavljala iza sebe pustoš, a generacije poslala u smrt.
Peti oktobar je značajan datum jer je srpski narod uprkos svim kasnijim razočarenjima, lomovima, izdajama i novim nacionalnim porazima, ipak dobio šansu da preživi.
Ali, litije u Crnoj Gori su, kakav god epilog da usledi, rušenje Berlinskog zida u svesti naroda. To je pobeda i prelomna promena u nacionalnoj suštini. To je jedini događaj u savremenoj istoriji koji je Srbe ujedinio, od Sidneja do Kvebeka. To je šansa, ne samo da preživimo, nego i da ustanemo.
To nije događaj koji je, kao Peti oktobar, izveo Srbe iz izolacije, otvorio ih na sve četiri strane strane, okrenuo prema Zapadu, približio istoku.
Ali, to je događaj koji je vratio Srbe – sebi.
