U Pjatigorsku svira „muzika vetra“. Park „Trg poljubaca“ u Sočiju ostavlja posetioce bez daha, dok je Ajfelov toranj u Jalti najlepše mesto za izjavljivanje ljubavi. Otkrivamo vam gde se nalazi mesto na kojem se, navodno, Sergej Jesenjin udvarao Izadori Dankan, gde se u Rusiji može jeftino uživati na jahti, kao i koji su gradovi inspirisali Mihaila Ljermontova dok je pisao jedno od najpoznatijih dela „Junak našeg doba“.
Jalta: Pariz na plaži i žičara za dvoje
Romantiku Jalte čine Nikitinska botanička bašta, u kojoj nesprestano nešto cveta, plaža koja podseća na Pariz, šetnje po obali gde se ukrštaju svi putevi i ulice grada.
Tu je i „lepa greška“. Na obali se ispod starog, džinovskog platana (visokog preko 30 metara) nalazi „ljubavna klupa“. Legenda kaže da je Sergej Jesenjin upravo na tom mestu zakazivao sastanke poznatoj plesačici Izadori Dankan, koju je kasnije oženio. Postoje mišljenja i da je to „turistička bajka“ i da su Jesenjin i Dankanova bili u Jalti u različitim vremenskim periodima, kao i da je ona upravo u tom gradu primila od Jesenjina telegram, u kom je poručio da voli drugu, da je oženjen i srećan.
Zaljubljenim parovima se savetuje da se provozaju legendardnom žičarom iz filma „Asa“. Turisti kažu da je osećaj neverovatan: „Letiš iznad grada i čini ti se da možeš da dodirneš krovove kuća i vrhove drveća“.
Ovaj krimski grad ima i svoj Ajfelov toranj. On je, razume se, 30 puta manji od pariskog, ali se nalazi na veoma romantičnom mestu – na pristaništu.
Soči: poljupci i jeftine jahte
„Kao da sam u Španiji! Sunce zalazi i galebovi kruže. Veliki broj restorančića s verandama, odakle se pruža neverovatan pogled“, priseća se sočinske luke Marija Teherova iz Moskve.
Veče se može provesti na jahti. Vodiči kažu da to nije skupo zadovoljstvo – samo 500 rubalja po čoveku.
U Sočiju se često organizuju važni događaji, kao što su svadbe i godišnjice braka. Parovi vole da šetaju parkovima Sočija, a posebno „Trgom poljubaca“, koji je bogat večnozelenim drvećem, klupama, a ima i lepu fontanu. Interesantno je da park nema zapravo nikakve veze sa poljupcem, već je dobio naziv u čast sovjetskog heroja Ivana Pocelujeva.
Pjatigorsk: pesnik, heroj i „beskramne kupke“
„Za vreme oluje oblaci se spuštaju do mog krova“- piše o svojoj kući u Pjatigorsku glavni lik čuvenog Ljermontovljevog dela „Junak našeg doba“ Grigorij Pečorin.
Mnoga romantična mesta tog grada-banje vezuju se za čuvenog ruskog pesnika i pisca Mihaila Ljermontova. Jedno od najpoznatijih mesta je planina Mašuk. U podnožju te planine je kuća u kojoj je pesnik proveo poslednje mesece života, pre dvoboja.
Jedan od simbola ovog ruskog grada je i paviljon „Eolska harfa“, koji postoji već 200 godina. Nije slučajno nazvan upravo tako. Ranije su na rotondama bili instrumenti, čije žice pod naletima vetra i time proizvode niz različitih zvukova. Međutim, sada postoji savremeni akustični sistem koji stvara zvukove nezavisno od vetra.
„Besramne“ ili „narodne kupke“ u Pjatigorsku su vododerine s mineralnom vodom. Već početkom prošlog veka ljudi su se ponekad kupali goli tamo.
Tamanj: antičnost, kozaci i vereničko prstenje
Stanica Tamanj se takođe usko vezuje za Mihaila Ljermontova, iako je Pečorin nazvao „najgnusnijim primorskim gradićem Rusije“. Stanovnike to nije uvredilo, već su pesniku, štaviše, podigli spomenik. U blizini se takođe nalazi i njegova kuća-muzej.
U oblasti Tamanja spajaju se dva mora - Azovsko i Crno. Tu je nastala priča o crnomorskim kozacima, kojima je posvećen muzej „Ataman“.
Za Tamanj se takođe vezuju romantične priče. Za skulpturu „Dva prstena“ vezuje se legenda o siromašnom, usamljenom kovaču, koji se do ušiju zaljubio u ćerku bogatog kozaka. Pošto se otac protivio braku, tražio je kovaču da napravi nešto, čime bi dokazao ljubav prema kozakovoj ćerki. On je napravio dva verenička prstena, i svadbe je ipak bilo.
