„Sudeći po izjavama Redžepa Tajipa Erdoganovim, čini se da su Turci prilično odlučni da nastave sa pretnjom ", rekao je za RT Fjodor Lukjanov, glavni urednik "Rusije u globalnim poslovima".
On je naveo da je Idlib postao arena geopolitičke borbe između Ankare i Damaska, a samim tim i njenih saveznika u Moskvi.
Rusija se trudila da posreduje u konfliktu, ali pregovori sa Turskom do sada nisu dali praktične rezultate, a situacija se na terenu zagreva.
Lukjanov je naveo da je Ankara uspela da izbegne "puni međunarodni rat" samo zato što su trupe koje se zapravo bore u Idlibu pripadnici militanata pridruženih Al Kaidi koje Ankara podržava.
Turska - druga najveća vojna sila NATO-a - možda bi mogla da pobedi u sukobu sa vladinim snagama u Siriji, rekao je Mihail Hodarenok, pukovnik u penziji u ruskim snagama protivvazdušne odbrane i bivši oficir Generalštaba.
"Erdogan ima dovoljno borbenih i operativnih sposobnosti, kao i vojnu opremu i osoblje da bi u roku od nekoliko dana nadvladali Asadove snage", rekao je Hodarenko. Bitka je zaoštrena a sirijska vojska iscrpljena tokom decenije rata i mora da se bori na nekoliko frontova protiv raznih militanata i ekstremista.
Međutim, pitanje je u velikoj meri hipotetičko, jer se sirijske vladine snage ne bore same. Rusija - saveznik Damaska, ali ne manje važan partner za Tursku. Poraz sirijskih saveznika bila bi katastrofa za moskovske antiterorističke napore u Siriji u poslednjih pet godina, kao i za čitav Bliski istok, upozorio je Hodarenko. Vrlo je malo verovatno da će Rusija stajati po strani i gledati kako gubi autoritet u regionu.
Svaka velika turska operacija protiv sirijskih vladinih snaga najverovatnije bi pogodila ruske vojne savetnike i kopnene trupe - poput vojne policije koja patrolira nekim delovima Sirije - rekao je Aleksej Hlebnikov, ekspert za Bliski istok iz moskovskog centra "Karnegi".
„Rusija već podržava ofanzivu sirijske vojske sa svojim vazdušnim snagama i ... igra ulogu odvraćanja od bilo koje turske ofanzive na sirijske položaje, u osnovi osiguravajući kontrolu sirijske vojske nad ponovo zauzetim teritorijama“, rekao je Hlebnikov.
Izvesna umešanost Moskve čini otvorenu intervenciju mnogo manje izvodljivom opcijom za Tursku, ne samo zato što bi rizikovala sukob sa nuklearno naoružanom članicom Saveta bezbednosti UN i pokrenula opšte suprotstavljanje između Rusije i NATO-a.
Ankara može dosta da izgubi i od blagog pogoršanja odnosa s Moskvom
Ankara može dosta da izgubi čak i od blagog pogoršanja odnosa sa Moskvom, o čemu svedoči poslednji put kada je Turska oborila ruski Su-24, u novembru 2015. godine. Posle tog incidenta Rusija je uvela niz sankcija protiv turskog izvoza i preduzeća, a posebno je bio pod udarom poljoprivredni i turistički sektor te zemlje. Ulozi su sada još veći.
Turska je od tada poboljšala svoju odbrambenu saradnju sa Rusijom kupovinom sistema protivvazdušne odbrane S-400 - bio je to sporazum koji je Ankara smatrala tako važnim da je bila spremna odupreti se pritisku SAD-a i čak žrtvovati svoju ulogu u američkom programu za borbu protiv prikrivanja F-35. Rusija verovatno neće opet deliti sličnu tehnologiju sa Turskom, ukoliko ukrste mačeve iznad Idliba.
Drugi zajednički projekat je naftovod Turk Strim, koji isporučuje ruski prirodni gas za napajanje najvećeg turskog grada Istanbula i industrijskih zona oko njega. Sakir Arikan, generalni direktor kompanije "TurkAkim Gas", prošlog meseca nazvao je masivni infrastrukturni projekat "pitanjem nacionalne bezbednosti". Ipak, Rusija se nije ustručavala da zaustavi izgradnju na projektu još 2015. godine, kao deo paketa sa sankcijama.
RT navodi da saradnja Moskve i Ankare prevazilazi i ekonomska i odbrambena pitanja. Pored partnerstva u sirijskom mirovnom procesu, Turska i Rusija nedavno su se pojavile kao lideri u zaustavljenim razgovorima za okončanje haosa u Libiji.
Ulozi veliki
„Niko nije zainteresovan za izbijanje velikog rata koji bi doveo do sukoba između Turske i Rusije“, rekao je za RT Vitali Naumkin, predsednik Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka. „Ulozi koje obe strane imaju u međusobnoj saradnji su previsoki“.
Hlebnikov veruje da je „malo verovatno da bi Turska izabrala put direktnog sukoba i eskalacije tenzija sa Moskvom“.
Lukjanov je rekao da će mnogo toga zavisiti od ruskih diplomatskih napora koji su Turskoj već jasno stavili do znanja da vojni put neće nigde voditi. Ukoliko Rusija i Turska ne postignu dogovor o podeli sfera uticaja u Idlibu, neprijateljstva će se nastaviti, upozorio je on. Međutim, ovo može zvučati neugodno za Sirijce, koji žarko žele da oslobode svoju zemlju posle skoro decenija sukoba.
Čini se da se svi stručnjaci slažu da zamrzavanje neprijateljstava u Idlibu može za sada pomoći da se izbegne eskalacija, dok se ne nađe dugoročnije rešenje.
