Film je sniman po istinitim događajima, a scenarista Sergej Bodrov se trudio da prikupi i pozitivne i negativne komentare o svom heroju kako bi prikazao realnu sliku Kalašnjikova. Glavna uloga je pripala 27-godišnjem Juriju Borisovu. Radnja prati samo jedan tok Kalašnjikovljeve sudbine — njegovo puškarsko umeće i način na koji je stvorio jurišnu pušku AK-47. Sve ostale scene, uključujući i ljubavne, u drugom su planu.
Autori filma i scenaristi izabrali su isti pristup kao u starijim sovjetskim filmovima: heroj piše pisma kući. Ali ne ženi, već majci. Režiser Konstantin Buslov kaže da to pisma nisu autentična, jer je ipak u pitanju igrani film. Međutim, dozvolu za upotrebu informacija iz ličnog života Mihaila Kalašnjikova autori su dobili od njegove ćerke Jelene Kalašljikove.
Gledaoci na početku vide heroje usred tenkovske bitke, a sam Kalašnjikov komanduje. Međutim, svi njegovi podređeni umiru, a teško povređeni Mihail dospeva u bolnicu i ostaje u pozadini fronta. Pre dolaska kući, Kalašnjikov izlazi iz voza na stanici „Mataj“ u Kazahstanu, gde je pre rata radio u depou za vozove. Ovde konstruktor sa timom entuzijasta počinje da razvija prototip poznate puške.
Film prikazuje sve faze Kalašnjikovljevog pronalazačkog puta: njegove pokušaje da ubedi druge u potrebu za njegovim radom i ozbiljnost njegovih namera, samostalni rad i pomoć tima, saradnju sa istomišljenicima.
Osnova za scenario filma je sastavljena uz pomoć memoara Mihaila Kalašnjikova, a autorima projekta pomagala je i njegova ćerka Jelena. Pored toga, autori su putovali na Ščurovski poligon, gde su se događaji iz filma zaista i odigravali.
Glavni glumac je istakao da se spremao za film čitajući autobiografiju Kalašnjikova. Međutim, on se sretao sa ljudima koji su poznavali konstruktora i govorili mu i negativne karakteristike ovog junaka. Glumac je smatrao da je to veoma bitno jer je glavni cilj bio predstaviti junaka koji je čovek od krvi i mesa, sa svim svojim vrlinama i manama.
Stoga će se na ekranu videti i žurba u prosuđivanju i mladalački maksimalizam. Tako nakon neuspeha na takmičenju za stvaranje oružja, heroj ne vidi drugi izbor osim da se vrati na front. Pobedom u Drugom svetskom ratu on gotovo da gubi cilj u životu, strahujući da će njegov izum biti nepotreban.
U filmu su mnogi ljudi iz Kalašnjikovljeog okruženja: poznati konstruktori Degtjarov i Sudajev, vojni inžinjer Ljuti. Tu je i Kalašnjikovljeva žena, Jekaterina Mojiseeva. Film pokazuje razvoj njihovog odnosa, počevši od upoznavanja. Glumica je priznala da je prilikom stvaranja filma bila inspirisana sovjetskim filmovima.
Autori su naglasili da je glavni cilj da likovi budu verodostojni i realni. Zato je ovo film o stvarnim ljudima i događajima.