Asanžov advokat Edvard Ficdžerald pozvao se, pred Prekršajnim sudoma u Vestministeru, na izjavu svedoka, bivšeg američkog republikanskog kongresmena Dene Rohrabahera, koji je posetio Asanža 2017. godine u ambasadi Ekvadora, i naveo da ga je predsednik poslao da ponudi pomilovanje, preneo je sinoć Rojters.
Uslov za pomilovanje je, prema Rohrabaherovoj izjavi, da se Asanž saglasi sa tvrdnajma SAD da Rusija nije bila umešana u curenje i-mejlova koji su naneli štetu predsedničkoj kampanji demokratskog kandidata Hilari Klinton.
Bela kuća: Potpuna laž
Kako navodi „Bi-bi-si“, sudija Vanesa Baretser presudila je da je svedočenje prihvatljivo, dok Bela kuća tvrdi da je to „potpuna izmišljotina i laž“.
Portparol Bele kuće Stefani Grišam izjavila je da „predsednik jedva i da poznaje Danu Rohrabahera, osim što je bivši kongresmen“.
„Nikada nije razgovarao sa njim o toj temi, ili skoro o bilo kojoj temi. To je potpuna izmišljotina i potpuna laž“, rekla je Grišam.
Niz i-mejl poruka na štetu Demokratske stranke i tadašnje predsedničke kampanje Hillari Klinton hakovani su pre nego što ih je 2016. objavio Vikiliks, tri dana pre konvencije Demokratske stranke u Filadelfiji.
Asanžu preti 175 godina zatvora
Tada je objavljeno više od 20.000 piratskih govornih poruka sa naloga sedam zvaničnika demokrata, iz kojih se vidi nepoverenje i prezir vrha stranke prema bivšem rivalu Hilari Klinton u trci za predsedničku nominaciju, Berniju Sandersu.
CIA je krajem 2016. godine saopštila da su otkriveni pojedinci povezani sa ruskom vladom, koji su omogućili hakovanje hiljada i-mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, šefa izbornog štaba Hilari Klinton i onih koje je objavio Vikiliks.
Asanž se u sudnici u kojoj su iznete tvrdnje o navodnoj mogućnosti pomilovanja, pojavio putem videolinka iz zatvora u Londonu.
On se nalazi u londonskom zatvoru Belmarš uoči ročišta o izručenju koje počinje ovog mjeseca.
Sud u Britaniji ga je u septembru prošle godine osudio na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije dok je bio u egzilu u ambasadi Ekvadora u Londonu.
SAD ga terete po 18 tačaka optužnice - od kojih 17 na osnovu Akta o špijunaži - zbog namere da pribavi i objavi povjerljive diplomatske i vojne dokumente.
Ako bude u SAD osuđen za špijunažu i izdaju objavljivanjem tajnih državnih dokumenata, preti mu kazna i do 175 godina zatvora, prenosi Tanjug.
