Asteroid „99942 Apofis“, koji je dobio naziv u čast drevnog egipatskog boga haosa, proći će pored Zemlje 13. aprila 2029. godine. Ta ledena gromada veličine Ajfelovog tornja, koja leti brzinom 30 kilometara u sekundi, približiće se toliko, da će verovatno dotaći područje na kome se nalaze geostacionarni sateliti udaljeni od Zemlje oko 36.000 kilometara. To će biti najveće približavanje Zemlji jednog od najmasivnijih asteroida u sledećoj deceniji.
Ako se asteroid nađe u takozvanom gravitacionom procepu, tačnije na mestu gde će ga zarobiti Zemljino gravitaciono polje, on će promeniti putanju i 2036. godine, kada sledeći put bude leteo pored naše planete, može doći do sudara.
Svi proračuni pokazuju da do sudara sa Zemljom neće doći i da će asteroid uspešno proleteti pored nje i 2029. i 2036. godine. Naučnici sa Masačusetskog tehnološkog univerziteta su za svaki slučaj razvili strategiju koraka koje bi primenili za odbijanje asteroida.
Oni u proračunima uzimaju u obzir veličinu asteroida, njegovu brzinu, blizinu gravitacionog procepa i vreme potrebno za obaveštavanje o približavanju nebeskog tela.
Kao modeli uzeti su asteroidi „Apofis“ i „Benu“, još jedan satelit blizu Zemlje, koji je meta operativne misije NASA „Oziris Reks“. Ona planira da 2023. godine na Zemlju isporuči uzorak materijala s površine asteroida „Benu“.
„Ljudi su uglavnom razmatrali stragegije uklanjanja asteroida u poslednjem trenutku, kada je već prošao 'ključaonicu' i krenuo ka Zemlji“, navodi rukovodilac istraživanja Sung Vuk Pek.
Strategije odbrane od asteroida
NASA je 2007. godine u izveštaju američkom Kongresu napisala da je najefikasniji način odbrane od asteroida, u slučaju da krene ka Zemlji, lansiranje nuklearne bombe u svemir. Snaga njene eksplozije bi raznela asteroid, ali bi istovremeno gomila čestica te nuklearne eksplozije prekrila našu planetu. Stoga je upotreba nuklearnog oružja za uništavanje asteroida veoma sporna odluka.
Drugi način je da se pošalje „kinetički napadač“– svemirski brod, raketa ili drugi projektil, koji bi, ukoliko je usmeren u pravom smeru i kreće se velikom brzinom - trebalo da se sudari s asteroidom i ukloni ga s putanje.
„Ovaj fizički princip liči na igranje bilijara“, ocenio je Pek.
On je rekao da, kako bi to uspelo, potrebno vrlo precizno znati rutu leta asteroida, njegovu masu i površinski sastav, a pošto ti parametri nisu dovoljno poznati, naučnici moraju uzeti u obzir neizvesnost. Pek i njegove kolege razvili su simulacijski kod koji bi utvrdio verovatnoću uspeha uklanjanja asteroida.
Kao jednu od opcija istraživači predlažu da se prvo pošalje izviđački brod ka asteroidu koji može da precizira parametre tog nebeskog tela.
Glavni parametri bili su: blizina asteroida gravitacionom procepu i preostalo vreme koje preostaje dok asteroid prođe kroz taj procep.
