„Ja sam svedok da u litijama danas nisu samo oni koji nikada nisu bili bliski Crkvi, pa čak nisu svi ni Srbi. Danas je pitanje časti biti u litiji, a ne ostati kod kuće“, istakao je Malović pisac iz Herceg Novog, primorskog grada u kom se kao i u brojnim drugim širom Crne Gore održavaju litije svakog četvrtka i nedelje.
Razglednice iz litija – hit za turiste
Malović najavljuje da će štampati razglednice sa motivom hercegnovskih litija, koje su, kako ističe, istorijske i kojima bi, ako budu potrajale, mogli i turisti da se priključe i potom o njima kazuju kući.
On je istakao da su litije epskih razmera i da narod ne može da izgubi ako bude sledio krsni hod.
„Sada je biti ili ne biti, ukoliko mi kao narod popustimo, zauvek ćemo izgubiti, a ako Milo Đukanović popusti, on će zauvek izgubiti. To su sada dva ovna na brvnu. Niko ne sme da popusti jer je ulog ogroman. Za nas je to pitanje opstanka, za nas nije to samo Zakon o slobodi veroispovesti, nego zakon iza koga Srba može da nestane u Crnoj Gori, a ove litije pokazuju ono što i jeste istina +/– da je većinska Crna Gora zapravo srpska“, naveo je Malović.
Smatra da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović sateran u ćošak i da će morati da popusti pred narodom.
„Može na neki način da upotrebi silu, ali znate kako Njegoš kaže: ’Kome zakon sjedi u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom‘. Šta god Milo uradio, on će dugoročno izgubiti. On više nije u poziciji da može da dobije, samo je pitanje modaliteta kako će to da se završi, ali pobeda Milove strane je, po meni, apsolutno isključena“, rekao je Malović.
Ocenio je da crnogorske zastave ne pali niko iz litija, kako tvrde podgoričke vlasti.
„Sami sebi to rade da bi mogli da optuže drugu stranu. Litijsko ponašanje isključuje takvu vrstu prakse, nikome se ne isplati to iz krsnog hoda, isplati se samo provokatorima“, rekao je Malović i ocenio da štagod da Đukanović uradi, još dublje se zakopava.
Litija – fenomen koji je ušao u istoriju
U početku su na litije išli ljudi pri Crkvi, a onda su počeli da se priključuju i drugi kojima liturgijska praksa nije bliska, pa su počele da dolaze cele familije, a zatim da se litije održavaju u gradovima u kojima pre nisu, a zatim su postale duge više desetina kilometara.
„Vi vidite da se radi o fenomenu koji je ušao u istoriju. Mi danas možemo da govorimo o litijskim vremenima jer nema nikakvepolitičke ikonografije i vidimo da ovih dana izvesni opozicioni političari ne mogu da sakriju svoj bes da im je Crkva, iz njihovog ugla gledano, uzela šou. Odnosno, njihovo biračko telo se topi jer je narod razočaran ginisovski dugom nesposobnom opozicijom, a sa druge strane u svakom gradu sem na Cetinju svakog četvrtka i nedelje litije premrežavaju grad“, naveo je Malović.
On je kazao da su uvek masovni skupovi imali neku dozu agresije i političke parole i da je neko je stajao iza svega toga sa ličnim interesom, što sa litijama u Crnoj Gori nije slučaj.
„Ovde je interes ne samo da se brane svetinje u Crnoj Gori, nego i bunt prema jednoj dugoj sebičnoj i otuđenoj vlasti, kojoj želimo da vidimo kraj“, zaključio je Malović.
Nikola Malović na Sajmu knjiga u Beogradu
Prethodno je sa Nikolom Malovićem Sputnjik razgovarao na Sajmu knjiga u Beogradu, gde je promovisao svoj roman „Galeb koji se smeje“. Malović nam je tada otkrio koji bi komentar imao danas Njegoš kada bi pogledao sa Lovćena Bokokotorski zaliv, ali i koliko je hrabrosti potrebno zalagati se za srpski identitet u Boki:
