Eksperti smatraju da SAD nisu želele da izazovu paniku na globalnom tržištu sirovina, jer bi udar na "Rosnjeft" mogao da izazove nestašicu nafte i vrati cene na nekadašnjih 100 dolara po barelu.
Sankcije Rosnjeftu, ali ne po cenu ekonomske stabilnosti SAD
„Sve sankcije prema naftnim i kompanijama koje se bave gasom, imaju direktan uticaj na dinamiku cena na svetskom tržištu. Rusija je jedan od najvećih snabdevača naftom i gasom. Ako SAD aktivno počnu da uvode sankcije protiv Rosnjefta, ili na primer Gasproma, ili bilo koje druge krupne ruske naftne kompanije, to će se odraziti na cenu nafte“, rekla je Ana Kokoreva, zamenik direktora kompanije Aljpari
Prema njenim rečima, ozbiljnije sankcije direktno prema "Rosnjeftu" nisu uvedene,jer bi to dovelo do rasta troškova američkih kompanija, što američki predsednik nastoji da zaobiđe.
„Ozbiljnije sankcije su moguće, ali kada bude povoljnija situacija na tržištu nafte i kada to ne bude ugrožavalo ekonomsku stabilnost SAD. Trenutno su cene nafte prilično visoke i ako još dođe do porasta, to neće biti prihvatljivo za američku ekonomiju. Tako da će se SAD verovatno odreći agresivnijih napada na Rosnjeft“, smatra Kokoreva.
Prethodne sankcije prema Rosnjeftu su bile usmerene na pojedina lica i projekte kompanije, ali ne i na kompaniju u celini. Nove sankcije uvode zabranu na svaku vrstu finansijskih ili poslovnih odnosa američkih kompanija ili građana sa kompanijom "Rosnjeft Trejding". Sve stranke koje su imale bilo kakve poslovne ili druge odnose sa ćerkom- kompanijom Rosnjetfa, dužne su da do 20. maja 2020. godine prekinu sve operacije, dok će sva imovina kompanije i njenog direktora u SAD biti zamrznuta.
Američke kompanije sarađuju sa Rosnjeftom
Ana Kokoreva ističe da iako SAD prilično agresivno deluju protiv Rusije veliki broj američkih kompanija, bez obzira na to, održava odnose sa "Rosnjeftom" i njenim ćerkama firmama. Prema njenim rečima, trenutna situacija na tržištu energenata je složena, i zato SAD reaguju oprezno i uz velika ograničenja.
Kako ruski eksperti objašnjavaju od sankcija protiv Rosnjefta najveću posledicu snose američki građani, jer sa jedne strane visoke cene nafte stimulišu američke proizvođače da povećaju svoj obim proizvodnje, ali sa druge strane to dovodi do rasta cena na benzin za prosečne Amerikance, kojima je automobil potreba a ne luksuz. Zbog toga je cena goriva, glavno predizborno pitanje i glavobolja svake administracije.
„Postoji tanka linija između direktnih interesa SAD i interesa njenih građana. To je ta linija koja se ne sme preći“, rekla je Kokoreva.
Sankcije za ruske kompanije, ali ne i američke
Bez obzira na sve pretnje ne samo ruskim, već i kineskim kompanijama koje rade u Venecueli, američke kompanije na svaka tri meseca dobijaju licencu za rad na venecuelanskom tržištu. Kako mediji pišu, upravo su 17. januara ove godine, SAD su produžile licence svojim kompanijama Ševron, Haliburton, Šlumberger, Bejker Hjudžs i Vedrford, kako bi nastavile svoju saradnju sa venecuelanskom kompanijom PDVSA.
Narek Avakjan, ekspert za naftni sektor, ističe da SAD ne žele da dođe do rasta cena na tržištu, a da njihova licemerna politika prema naftnim kompanijama koje rade u Venecueli ima jednostavno objašnjenje.
„Mnoge rafinerije u SAD su specijalizovane za preradu teške nafte iz Venecuele, jer rafinerije imaju određeno svojstvo, odnosno svaka rafinerija je unapred predodređena za preradu određene vrste nafte sa određenim parametrima. I ako određena rafinerija ima opremu predviđenu za preradu teške nafte, biće neophodno određeno vreme i novac, da bi se ona prilagodila za preradu lake nafte. Da ne bi doživele ekonomski krah, SAD dozvoljavaju svojim kompanijama da rade u Venecueli“, rekao je ekspert.
Što je Americi dozvoljeno – Rosnjeftu zabranjuju
S druge strane, američko Ministarstvo finansija optužuje "Rosnjeft Trejding" da nastavlja saradnju sa venecuelanskom kompanijom PDVSA, bez obzira na američke sankcije, čime doprinosi održanju stabilnosti energetskog sektora u Venecueli. Amerikanci tvrde da je u januaru ove godine ćerka firma "Rosnjefta" pomogla da se isporuči oko 2 miliona barela venecuelanske nafte zemljama zapadne Afrike, a da je na jesen prošle godineista venecuelanska kompanija planirala da prevoze oko 55 miliona barela nafte uz pomoć Rosnjeft Trejdinga.
Uporedo ne treba zaboraviti da ostale međunarodne kompanije, u tom smislu i američke obavljaju sličnu delatnost kao i "Rosnjeft Trejding" u Venecueli, bez obzira na sankcije, podsećaju eksperti.
SAD objašnjavaju svoje postupke zaštitom interesa svojih kompanija koje su već dosta investirale i očekuju povratak tih investicija. Ali ne treba zaboraviti sa su i Rusija i Kina prilične sume novca investirale u venecuelanski energetski sektor. Za ruske eksperte ovakva pozicija Amerike ne predstavlja novinu, već nastavak politike motivisane isključivo merkantilističkim interesima.
U kompaniji "Rosnjeft Trejding" ističu da su nove sankcije nezakonite i proizvoljne, te da američko Ministarstvo finansija nije dostavilo nikakve dokaze o nezakonitim delatnostima. Rostnjeft je jedan od velikih investitora venecuelanske ekonomije, a kako u kompaniji navode njihove delatnosti povezane isključivo sa realizacijom energetskih projekata i dobijanjem, isporukom i prodajom nafte i da se odvija u okvirima sporazuma koji su potpisani do uvođenja američkih sankcija.
Avakjan ističe da je situacija na tržištu nafte prilično složena, ali da nije povezana u potpunosti sa "Rosnjeftom" i da ne treba zaboraviti činjenicu da SAD nastoje da po svaku cenu skinu sa vlasti Madura.
„Zbog toga oni i uvode sankcije protiv Venecuele i kompanija koje sa njom sarađuju, jer to doprinosi Maduru prihode, nebitno da li od nafte, zlata ili bilo čega drugog. Zbog toga su i uveli sankcije protiv ćerke firme kompanije Rosnjeft, a ne protiv same kompanije, jer to nije u interesu SAD, jer je Rosnjeft jedna od najvećih kompanija proizvođača nafte u svetu, sa oko tri i po miliona barela po danu“, rekao je ekspert.
On objašnjava da u slučaju da se smanji proizvodnja i prodaja nafte, može doći do porasta cena, tako da se sankcije protiv ćerke-kompanije "Rosnjefta" uklapaju u sankcionu i interesnu politiku SAD.
Ministarstvo spoljnih poslova Venecuele izdalo je saopštenje da je u svoju žalbu Međunarodnom krivičnom sudu protiv SAD uključilo i sankcije protiv Rosnjefta, dok zvaničnici venecuelanske kompanije PDVSA ističu da američke vlasti na ovaj način pokušavaju da preuzmu kontrolu nad globalnim tržištom nafte. Osnovni cilj je usmeriti jednostrane sankcije protiv konkurentno sposobnih kompanija, kako bi se odstranili glavni igrači iz igre.
Zvanična Moskva upozorava da SAD na ovaj način vode hibridni rat ne samo protiv Venecuele, Rusije, već i slobodne trgovine, glavne tekovine modernog doba. Na taj način, SAD gube status pouzdanog partnera, jer postoji strah da američko Ministarstvo finansija i zakonodavci mogu u bilo kom trenutku bez valjanih dokaza da izmisle nove represalije.
