Jugoslovenska pop diva Josipa Lisac uzbudila je deo hrvatske, domoljubne javnosti najsvečanijeg dana – na inauguraciji predsednika Hrvatske Zorana Milanovića. Josipa je otpevala nacionalnu himnu „Lijepa naša“ u svom, „džezi“ stilu posle čega su usledili komentari tipa „to nije moja himna“, „ovo je bilo jezivo“, „karikatura na himnu“…
Kad Josipa peva himnu – Kolindi je neprijatno
Neki su primetili i da mnogim visokim zvanicama na inauguraciji, poput bivše predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović i njenog supruga nije bilo prijatno dok je Josipa Lisac izvodila „džezi“ obradu „Lijepe naše“.
Programski direktor Demostata novinar Zoran Panović kaže za Sputnjik da je nastup Josipe Lisac kao i cela inauguracija bio jedan pokušaj rebrendiranja i Hrvatske i Zorana Milanovića. Kad je reč o obradi himne, takvi muzički izleti uvek mogu biti kontroverzni, ocenjuje Panović i podseća na čuveno Hendriksovo izvođenje američke himne na Vudstoku.
„Želim da skrenem pažnju da postoje zvanične i nezvanične himne. 'Lijepa naša' jeste zvanična himna Hrvatske i glupo bi bilo reći da je u Hrvatskoj ne vole, ali mislim da je prava himna Hrvatske Tompsonova 'Lijepa li si'. Mislim da bi gunđanje i kolutanje očima bilo mnogo veće da je Josipa Lisac pokušala da obradi 'Lijepa li si' u nekom džeziranom maniru“, kaže Panović.
Ekatarina Velika – srpska meka moć na Pantovčaku
Panović smatra da je na inauguraciji novog predsednika Hrvatske bitnije od nastupa Josipe Lisac bilo Milanovićevo parafraziranje stihova Ekatarine Velike, čime se pokazalo da je EKV - „meka moć Srbije“.
„S Ekatarinom Velikom Srbija može da se predstavi svuda u regionu kako treba, od Zagreba, preko Sarajeva, Skoplja i Prištine i to pokazuje drugo lice Srbije – prihvatljivo i razumljivo, a možda jedno od najlepših lica Beograda“, kaže naš sagovornik.
Bregovićev kompromis sa himnom Kraljevine
On podseća da nastup Josipe Lisac na Pantovčaku nije prvo koketiranje sa himnama u jugoslovenskoj pop kulturi jer je Goran Bregović, na poslednjem albumu Bijelog dugmeta, spojio u jednu pesmu hrvatsku himnu „Lijepa naša“ i srpsku, nezvaničnu himnu „Tamo daleko“.
Sagovornik Sputnjika dodaje da se na Jutjubu mogu naći brojni snimci iz vremena Kraljevine Jugoslavije kad se na zvaničnim prijemima kao himna izvodi kombinacija „Bože pravde“ i „Lijepa naša“.
„Ali Bregović nije uzeo 'Bože pravde' i 'Lijepa naša' već 'Tamo daleko' i 'Lijepa naša'. Čak i Bregović koji je bio jugoslovenski orjentisan oprezno je koristio simbole koji su bili osetljivi zbog takozvane fame o velikosrpskom nacionalizmu. Na primer, on je, kao lider sarajevskog benda stavio Predićevu Kosovsku devojku na naslovnu stranu albuma, ali nije stavio 'Bože pravde' nego 'Tamo daleko' što je jedna vrsta kompromisa“, ističe on.
A tako je uvek bilo, smatra Panović i dodaje da se u romanu Miljenka Jergovića „Srda pjeva u sumrak na Duhove“, navodi da uoči rata u Sarajevu kad se pojavio nacionalizam, iz „golfova“ kad bi se čula pesma „ustani Bane Jelačiću“ to je nekako moglo da prođe, ali ne i kad bi se čulo „Oj vojvodo Sinđeliću“.
Marvin Gej – soul himna koja je zasenila ol-star
Da obrade himni nisu samo eks-jugoslovenski izum, pokzale su još dve pop kulturne legende, osim pomenutog Hendriksa – Marvin Gej i Serž Gejnsbur. Kralj soula Marvin Gej je 1983. godine uoči košarkaške ol-star utakmice otpevao „Barjak iskićen zvezdama“ u svom stilu a ta utakmica ostala je i danas upamćenija po njegovom aranžmanu američke himne nego po zbivanjima na terenu.
Ako je verzija himne Marvina Geja u Americi dovela samo do muzičkih rasprava, obrada „Marseljeze“ najpoznatijeg francuskog pop kulturnog anti-heroja Serža Gejnsbura izazvala je nemire u Francuskoj.
Rege Marseljeza i nemiri u Francuskoj
Gejnsbur koji je 1979. na Jamajci, snimio rege album na kojem je obradio i „Marseljezu“, uz refren je dodao i stih „i tako dalje“ što je dodatno razljutilo francuske desničare koji su tučama prekidali koncerte francuske muzičke legende pratećeg mu ol-star rege benda sa Jamajke.
Ubrzo je Gejnsbur kupio, za velike pare, originalni tekst „Marseljeze“ u kome se, zaista nalaze reči „i tako dalje“ u refrenu, a taj, jedan od njegovih brojnih skandala, prekrio je zaborav.
Prema Panoviću, u današnje vreme skandali sa muzičkim obradama himni mogući su samo u državama nerazvijene demokratije, poput Hrvatske, dok su u srećnim društvima, obrade nacionalnih himni postale gotovo deo folklora.
